1. Nezaposlenost i prirodna stopa nezaposlenosti
TEMA 6 Poglavlje 28
Nezaposlenost i prirodna stopa nezaposlenosti

2. IDENTIFIKOVANJE NEZAPOSLENOSTI
Kategorije nezaposlenosti
Problem nezaposlenosti se najčeće tretira na dva načina:
Kao dugoročni problem i kao kratkoročni problem:
Prirodna stopa nezaposlenosti
Ciklična stopa nezaposlenosti

3. IDENTIFIKOVANJE NEZAPOSLENOSTI
Prirodna stopa nezaposlenosti
Prirodnom nezposlenošću se naziva nezaposlenost koja ne nestaje sama od sebe, čak ni u dugom roku.
Predstavlja broj nezaposlenih koji postoje stalno u privredi tj. nikada ne nestaju, pod normalnim uslovima.

4. IDENTIFIKOVANJE NEZAPOSLENOSTI
Ciklična nezaposlenost
Cikličnom nezaposlenošću se smatra nezaposlenost koja koja iz godine u godinu fluktuira oko nivoa prirodne nezaposlenosti.
Smatra se da je ona povezana sa kratkoročnim kolebanjem nivoa ukupne ekonomske aktivnosti u okvuru privrednih ciklusa.

5. IDENTIFIKOVANJE NEZAPOSLENOSTI
Opisivanje nezaposlenosti
Tri osnovna pitanja:
Kako država meri stepen nezaposlenosti u privredi?
Koji se problemi javljaju u interpretaciji podatak ao nezaposlenosti?
Koliko dugo traje uobičajena nezaposlenost?

6. Kako se meri nezaposlenost?
Podatke o nezaposlenosti u Srbiji objavljuje Republički zavod za statistiku, na osnovu informacija koje pruža Zavod za tržište rada.

7. Kako se meri nezaposlenost?
Na osnovu podataka zavoda svi punoletni građani se mogu svrstati u tri kategorije :
Zaposleni
Nezposleni
Van radne snage

8. Kako se meri nezaposlenost?
Svaka osoba preko 18 godina ili pripada kategoriji aktivnog, ili kategoriji izdržavanog stanovništava.
Aktivni stanovnici mogu biti ili zaposleni, ili nezapolsleni, dok izdržavani stanovnici se ne ubrajaju u radnu snagu.

9. How Is Unemployment Measured?
Zaposlenim se smatra svako ko provede više od mesec dana u legalnom (plaćenom i prijavljenom) radnom odnosu.

10. Slika 1 Struktura stanovništva u SAD 2001. godine
Odrasli
(211.9 milion)
Zaposleni
(135.1 milion)
Radna snaga
(141.8 milion)
Nezaposleni (6.7 milion)
Izdržavani
(70.1 milion)
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

11. Kako se meri nezaposlenost?
Stopa nezaposlenosti se računa kao procenat radne snage kojije nezaposlen.
Stopa nezap.= (broj nezap. / radna snaga) * 100%

12. Kako se meri nezaposlenost?
Stopa učešća radne snage je procenat koji u populaciji odraslih čini radna snaga.
Učešće RS = broj radne snage/broj odraslih * %

13. Tabela 1 Struktura radne snage u SAD
Copyright©2004 South-Western

14. Slika 2 Stopa nezapolsenosti u SAD od 1960.%
radne snage 10
Unemployment rate 8 6
Natural rate of
unemployment 4 2
1960
1965
1970
1975
1980
1985
1990
1995
2000
2005
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

15. Slika 3 Učešće u radnoj snazi žena i muškaraca u SAD od 1950. godine
Labor-Force
Participation
Rate (in percent)
100
Muškaci 80 60 40
Žene 20
1950
1955
1960
1965
1970
1975
1980
1985
1990
1995
2000
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

16. Nezposlenost u Srbiji

17. Da li stopa nezaposlenosti meri ono što nas interesuje?
Ponekad je teško razlikovati osobe koje su nezaposlene i osobe koje ne pripadjau radnoj snazi.
Obeshrabreni radnici, ono koji su dugo tražili posao, ali ga nisu našli i ne iskazuju se u statstikama zaposlenosti.
Drugačiji je slučaj sa onima koji tvrde da su nezaposleni, dobijaju pomoć, a ne traže posao.

18. Trajanje nezaposlenosti
Smatra se da je najveći broj nezaposlenosti kratkog trajanja.
Međutim, većina registrovanih nezaposlenih je dugo bez posla.
Otuda i najveći problem predstavlja dugotrajna nezposlenost relativno malog broja radnika.

19. Zašto nezaposlenost uvek postoji?
Smatra se da bi na idealnom tržištu rada najamnine se savršeno prilagođavale i da bi ravnoteža ponude i tražnje rada bila garantovnana, te bi svi radnici bili zaposleni.

20. Zašto nezaposlenost uvek postoji?
Frikciona nezaposlenost odnosi se na pojavu da pojedni radnici ne mogu odmah naći posao koji žele i koji mogu da obavljaju. Potrebno je vreme da bi se uskladile ponuda i tražnja.

21. Zašto nezaposlenost uvek postoji?
Strukturna nezaposlenost se javlja jer je tražnja za određenim vrstama rada nedovoljna na određenim tržištima. Ne odgovaraju dimenzije ponude i tražnje za raznim vrstama rada.

22. Traganje za poslom
Traganje za poslom je proces pronalaženja odgovrajućih radnih mesta koja odgovraju ukusu i sposobnosti radnika
ono je posledica činjenice da je potrebno vreme da se odrđene kvalifikacije spoje sa radnim mestom.

23. Traganje za poslom
Ova vrsta nezposlenosti se razlkuje od ostalih vrsta nezposlenosti, jer
Nije izazvana nivoom najamnine iznad ravnotežnog
Povezna je sa vremenom provedenim u traženju pravog posla.

24. Zašto su pojedini oblici frikcione nezaposlenosti neizbežni?
Tragajne za poslom je neminovno jer se privrede stalno menjaju.
Promene strukture tražnje radom u raznim granama i regionima nazivjau se sektroska pomerajna.
Potrebno je vreme za pronalaženje posla u novim sektorima.

25. Javna politika i nezaposlenost
Programi koje države preduzimaju u ovom domenu mogu uticati na vreme potrebno za pronalalžejne novog posla.
Ti programi najčešće ukuljučuju:
Državne agencije za zpošljavanje
Javne programe prekvalifikacije
Pomoć za nezaposlene (privrmeno i delimično kompenziranje izgubljenih nadnica).

26. Javna politika i nezaposlenost
Strukturna nazaposlenot se javlja kada količina ponuđenog rada ne odgovara tražnji za određenom vrstom rada.
Strukturna nezaposlenost je najčešći uzrok dugotrajnoj nezaposlenosti.

27. Javna politika i nezaposlenost
Zašto se javlja strukturna nezposlenost?
Minimalne najamnine
Sindikati
Efikasne nadnice

28. MINIMALNE PLATE
Kada se zakonom odrede minimalne najamnine iznad nivoa koji odgovra ravnoteži na tržištu, dolazi do nezaposlenosti.

29. Slika 4 Nezposlenost i plate iznad ravnotežnog nivoa
Plata
Ponuda
rada
nezaposlenost
tražnja
za radom
Minimum
plate LD LS WE LE
količina
rada
Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

30. SINDIKAT I KOLEKTIVNO UGOVARANJE
Sindikat je udruženje radnika koje pregovara sa poslodavcima oko uslova rada i najamnina. Zapravo to je kartel koji teži da nametne svoje uslove.
Kada se preduzeća i sindikati slože oko uslova rada nastaje kolektivni ugovor.
Ponašajući se kao monopolisti na tržištu rada sindikati pokreću štrajkove, kao vid redukcije poude rada i po pravilu ostvarju više najamnine za svoje članove.
U SAD članovi sindikata zarađuju oko 0 do 20 % no radnici koji nisu u sindikatu.

31. Da li su sindikati dobri li ne ?
Kritičari tvrde da sindikati izazivaju neefikasnu i nepravednu alokaciju rada, jer su plate iznad ravnotežnog nivoa, što smanjuje tražnju za radom i stvara nezposlenost. Neki radnici ostvarju korišti na štetu drugih.
Oni koji brane sindikate tvrde da su oni zapravo odgovor na monopole poslodavaca. Sindikati zapravo pomažu preduzećima da efikasno odgovore na zahteve radnika.

32. TEORIJA EFIKASNIH NADNICA
Efikasne nadnice se isplaćuju preko ravnotežnog nivoa, u cilju povećanja produktivnosti rada.
Teorija o efikasnim nadnicama kaže da preduzeća bolje posluju ako su najamnine iznad ravnotežnih.

33. TEORIJA EFIKASNIH NADNICA
Apreduzeća se opredeljuju za nadnice iznad ravnotežnog nivoa zbog:
Boljeg stnadarda pa samim tim i zdravlja pa i produktivnosti radnika.
Bolje plaćeni radnici neće napuštati firmu u potrazi za većom platom.
Veće motivisanosti radnika
Boljeg kvaliteta radnika.

34. Rezime
Stopa nezaposlenosti pokazuje procentualno učeščće onih koji ne mogu da nađu posao u ukupnoj radnoj snazi.
Zavod za tržište rada prati podatke a Republički zavod za statistiku Srbije objavljuje podatke o nezašposlenosti.
Stopa nezaposlenosti, ipak, nije savršen poazatelj. Najveći deo stope nezaposlenosti potiče od relativno malog broja onih koji su dugo bez posla.

35. Rezime
Jedan od uzroka nezaposlenosti leži u činjenici da je potrebno vreme da se pronedje adekvatno radno mesto.
Drugi uzrok treba tražiti u činjenici da postoe propisi o minimalnoj najamnini koji sprečavaju da cena rada padne na ravnotežni nivo.
Minimalne najamnine povećavaju ponudu rada, a smanjuju tražnju za radom.

36. Rezime
Treći uzrok se vezuje za delovanje sindikata i njihovu monopolsku praksu na tržištu rada.
Četvrti uzrok daje teorija o efikasnim najamninama.