1. Menadžersko računovodstvo
Beogradska poslovna škola
Menadžersko računovodstvo
dr Ilija Samardžić
dr Zdravka Petković

2. Definicija menadžerskog računovodstva
Menadžersko računovodstvo pomaže menadžerima da razumeju
Šta se i zašto dogodilo u prošlosti
Da kontrolišu sadašnjost
Da planiraju budućnost
Osnovna obeležja menadžerskog računovodstva
Osigurava informacije koje su baza za donošenje menadžerskih odluka
Nije obavezno po zakonu
Neformalizovano
Ističe brzinu informacija
Uključuje i buduće događaje
Usmereno je na sadašnjost i budućnost
Objekti izveštaja su preduzeće i svi njegovi delovi, proizvodi i usluge
Pokriva bilo koje razdoblje
Informacije su dostupne samo menadžerima i nisu dostupne spoljnim strankama
Oblikuje se po slobodnom izboru prema potrebama menadžera
Kao bazu podataka koristi podatke iz finansijskog računovodstva ali i procene kao i sve ostale relevantne podatke i informacije koje ne moraju biti dokumentovane

3. Zašto je pored finansijskog računovodstva preduzećima potrebno i menadžersko računovodstvo?
Finansijsko računovodstvo ne osigurava dovoljno informacija za upravljanje preduzećem zato što:
Finansijsko računovodstvo kod nas naglašeno je orijentisano na poreske svrhe
Obračun se radi za preduzeće u celini. Obračuni po organizacijskim jedinicama moraju se raditi posebno u okviru menadžerskog računovodstva.
Opšti troškovi koje su prouzrokovali određeni proizvodi i usluge ne povezuju se s tim proizvodima i uslugama nego postaju rashodi razdoblja. To je najveći problem povezivanja modela finansijskog i menadžerskog računovodstva.
Raspoređivanje posrednih troškova na proizvode i usluge za potrebe finansijskog računovodstva rade se pomoću modela iz menadžerskog računovodstva.
Kalkulacije troškova i cena kao izuzetno značajan element poslovanja isključivo su u domenu menadžerskog računovodstva.

4. Namena troškovnog i menadžerskog računovodstva
TROŠKOVNO RAČUNOVODSTVO
MENADŽERSKO RAČUNOVODSTVO
Pretvaranje troškova u Profit
Obavljanje planiranih aktivnosti uz prihvatljivih troškova
Snižavanje nepotrebnih Troškova
Preduzeća s ograničenim prihodom i institucije s ograničenim izvorima finansiranja
Stvaranje bogatstva sada i u budućnosti
Planiranje i budžetiranje
Intelektualni kapital
Dodatna vrednost
Upravljanje troškovima
Analiza rezultata i mogućnosti
Preduzeća orijentisana na stvaranje profita i bogatstva

5. Temeljni finansijski izveštaji do sada primenjivani1.
BILANS USPEHA
PROFIT AND LOST ACCOUNT 2.
BILANS STANJA
BALANCE SHEET 3.
IZVEŠTAJ O NOVČANOM TOKU
CASH FLOW STATEMENT 4.
IZVEŠTAJ O PROMENAMA KAPITALA
STATEMENT OF CHANGES IN EQUITY 5.
BELEŠKE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE
NOTES

6. Promene naziva finansijskih izveštaja
POREĐENJE TEMELJNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PRIMENJIVANIH DO SADA S IZVEŠTAJIMA PREMA NOVOM MRS 1
U Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) došlo je do promena u nazivima i strukturi finansijskih izveštaja. To je prikazano u sledećoj tablici:
Promene naziva finansijskih izveštaja
Primena MRS 1 do
Primena MRS 1 nakon a)
Bilans stanja (Balance sheet)
Izveštaj o finansijskom položaju na kraju razdoblja (Statement fo financial position as at the end of the period) b)
Bilans uspeha (Income statement)
Izveštaj o sveobuhvatnoj dobiti razdoblja (Statement of comprehensive income for the period) c)
Izveštaj o promenama kapitala (Statement of changes in equity)
Izveštaj o promenama kapitala tokom razdoblja (Statement of changes in equity for the period) d)
Izveštaj o novčanim tokovima (Cash flow statements)
Izveštaj o novčanim tokovima tokom razdoblja (Statement of cash flows) e)
Beleške (Notes)

7. Izveštaj o sveobuhvatnoj dobiti razdoblja (neslužbeni prema MRS 1)
Izveštaj o sveobuhvatnoj dobiti (I deo) u skraćenom obliku izgleda ovako:
red. broj
I deo: izveštaj o sveobuhvatnoj dobiti – dobit ili gubitak opis
Svota (000) RSD 1.
Prihodi
1.000 2.
Troškovi za prodato
420 3.
Troškovi uprave i prodaje
180 4.
Poslovni rashodi
600 5.
Poslovna dobit ili gubitak
400 6.
Dobit (+) ili gubitak (−) od finansijskih aktivnosti (kamate, tečajne razlike i ostalo) i ulaganja
−40 7.
Dobit ili gubitak pre poreza
460 8.
Porez na dobit (10% na osnovicu koja može biti veća ili manja od poslovne dobiti ili gubitka) 50 9.
Neto dobit ili gubitak od ne prekinutih aktivnosti
410
10.
Dobit ili gubitak od prekinutih aktivnosti
11.
Porez na dobit ili gubitak od prekinutih aktivnosti
12.
Neto dobit ili gubitak od prekinutih aktivnosti 13
Neto dobit ili gubitak razdoblja

8. II deo: izveštaj o ostaloj sveobuhvatnoj dobiti opis
Izveštaj o sveobuhvatnoj dobiti (II deo) u skraćenom obliku izgleda ovako:
red. broj
II deo: izveštaj o ostaloj sveobuhvatnoj dobiti opis
Svota (000) RSD 1.
Neto dobit ili gubitak razdoblja
410 2.
Dobit revalorizacije imovine (nerealizovana)
300 3.
Odgođeni porez na dobit (10%)
−30 4.
Ostala sveobuhvatna dobit posle poreza
270 5.
Ukupna sveobuhvatna dobit (realizovana i nerealizovana)
680
Budući da još nema službenih izveštaja prema novom MRS 1 nema niti analiza takvih izveštaja

9. IZVEŠTAJ O FINANSIJSKOM POLOŽAJU (BILANSU) – prikaz za menadžere
Izveštaj o finansijskom položaju na dan
Aktiva
Pasiva
Dugotrajna imovina:
Materijalna
Nematerijalna
Finansijska
Potraživanja dugovanja
Obaveze:
Kratkoročne:
Dobavljači
Ostale
Dugoročne:
Dug. Krediti
Kratkotrajna imovina:
Novac
Potraživanja
Zalihe materijala
Zalihe robe
Ostale zalihe
Vlasnički kapital:
Upisani kapital
Kapitalna dobit
Rezerve
Zadržana dobit
Dobit tekuće godine
UKUPNO AKTIVA:
,00
UKUPNO PASIVA:

10. Izveštaj o finansijskom položaju na dan 31.12. (000) RSD
Izveštaj o finansijskom položaju u finansijskim terminima u menadžerskom obliku:
Izveštaj o finansijskom položaju na dan (000) RSD
AKTIVA
PASIVA
OPIS
SVOTA
NOVAC I POTRAŽIVANJA
250
KRATKOROČNE OBAVEZE
ZALIHE
DUGOROČNE OBAVEZE
DUGOTRAJNA IMOVINA
500
VLASTITI KAPITAL
UKUPNA AKTIVA
1.000
UKUPNA PASIVA

11. Temeljni model bilansa uspeha
Bilans uspeha
Bilans uspeha prikazuje prihode i rashode i finansijski rezultat ostvaren u izveštajnom razdoblju:
Temeljni model bilansa uspeha
Opis
Svota
Prihodi
Rashodi
1000
(600)
= Dobit pre poreza
− Porez na dobit (10% na osnovicu)
400 40
= Dobit posle poreza
360

12. DVA MODELA IZVEŠTAJA O DOBITI U FINANSIJSKOM RAČUNOVODSTVU PREMA MRS 1
II. MODEL
KLASIFIKACIJA PO FUNKCIJAMA RASHODA
Prihodi od prodaje
- Troškovi za prodano
Bruto dobit
Ostali prihodi
Troškovi distribucije
Rashodi administracije
Ostali rashodi
Troškovi finansiranja
Dobit od pridruženih društava
Dobit pre poreza
Porez na dobit
Dobit razdoblja
KLASIFIKACIJA PO VRSTAMA RASHODA
Poslovni prihodi Prihodi od prodaje Ostali prihodi
Poslovni rashodi (Troškovi tekuće godine, korigovani na rashode za promenu na zalihama)
Finansijski prihodi
Finansijski rashodi
Dobit pre poreza
Porez na dobit
Dobit razdoblja

13. Dobitak (gubitak) od operativnih aktivnosti
IZVEŠTAJI O DOBITI IZ FINANSIJSKOG RAČUNOVODSTVA NISU PRIKLADNI ZA MENADŽMENT I MENADŽERSKO RAČUNOVODSTVO JER NE PRIKAZUJU REZULTATE PO AKTIVNOSTIMA
Za potrebe menadžmenta dobit ili gubitak treba prikazati po sledećim vrstama aktivnosti:
Dobitak (gubitak) od operativnih aktivnosti
Dobitak (gubitak) od finansijskih aktivnosti
Dobitak (gubitak) od vanrednih aktivnosti
Napomena: Dobitak (gubitak) od ulagateljskih aktivnosti nije posebno prikazan u obrascu računa dobiti i gubitka.

14. Za procenu postignutih rezultata najvažniji je podatak o poslovnoj dobiti.
U službenom obrascu računa dobiti nema posebno iskazane poslovne dobiti nego je treba izračunati i prikazati u menadžerskom izveštaju. Poslovna dobit je najvažnija kategorija dobiti zato što se radi o ponaljajućoj dobiti što kod ostalih vrsta dobiti najčešće nije slučaj.
U nastavku su prikazana dva primera kako različite kategorije dobiti utiču na konačnu neto dobit.

15. Opis
Iznos (000) RSD
Poslovni prihodi
55.393
- Poslovni rashodi
= Poslovna dobit
3.525
Dobit
+ Finansijski prihodi
1.348
- Finansijski rashodi
+ Vanredni prihodi
1.040
- Vanredni rashodi
-3.409
= Gubitak pre poreza
-8.345
- Porez na dobit
= Gubitak grupe (neto)
 Gubitak

16. Opis
Iznos (000) RSD
Poslovni prihodi
- Poslovni rashodi*
Poslovni rashodi
Promena na zalihama
Poslovni gubitak
 Gubitak
+ Finansijski prihodi
38.079
- Finansijski rashodi
+ Vanredni prihodi
- Vanredni rashodi
Dobit pre poreza
- Porez na dobit
Dobit skupine (neto)
 Dobit

17. Pozicije bilansa uspeha prema modelu troškova za prodato
BILANS USPEHA
r.b.
Opis
Svota RSD 1.
Prihod od prodaje 2.
Troškovi prodatog
( ) 3.
Bruto dobit 4.
Troškovi prodaje i distribucije
( ) 5.
Troškovi administracije
( ) 6.
Ostali operativni troškovi
(50.000) 7.
Poslovni rashodi ukupno
( ) 8.
Ostali poslovni prihodi
40.000 9.
Poslovni prihodi ukupno
10.
Operativna (poslovna) dobit (EBIT)
11.
Dobit (gubitak) od ulaganja
80.000
12.
Gubitak od vanrednih aktivnosti
(20.000)
13.
Dobit pre kamata i poreza (EBIT)*
14.
Neto kamate
(90.000)
15.
Dobit pre poreza
16.
Porez na dobit (10% na osnovicu)
(31.000)
17.
Neto dobit

18. Prihod od prodaje se odnosi na prihode od prodaje proizvoda, roba i usluga kupcima. Prihodi se priznaju po isloruci (ili nekoj drugoj zakonskoj osnovi) nezavisno od toga kad će biti naplaćeni. PDV nije prihod preduzeća.
Troškovi za prodato (Cost of Goods Sold) su troškovi prodatih zaliha. Troškovi sadržani u zalihama gotovih proizvoda i robe postaju rashodi kad se te zalihe prodaju. Troškovi zaliha gotovih proizvoda sastoje se od troškova neposrednog materijala, troškova neposrednog rada i troškova proizvodne režije. Troškovi zaliha robe odnose se na nabavnu vrednost prodate robe.
Bruto dobit (Gross Profit) je razlika između prihoda od prodaje i troškova za prodato.
Troškovi prodaje i distribucije uključuju troškove prodaje i isporuke dobara i usluga kao što su: troškovi oglašavanja, istraživanja tržišta, promocije, troškovi ogranka prodaje, troškovi dostavnih vozila, troškovi skladištenja robe i slučno.
Troškovi administracije su troškovi uprave i troškovi potpornih ogranaka, kao što su troškovi službe finansija, kadrova, računovodstva, informacijskog sistema i slično. U troškove administracije ne ubrajaju se finansijski prihodi i rashodi ni drugi neoperativni troškovi i prihodi.

19. Ostali operativni troškovi odnose se na troškove ponavljanja rada zbog grešaka, fiksne troškove za neiskorišćeni kapacitet, troškove zbog povrata robe od kupaca i slično.
Operativna dobit (Operating Profit) predstavlja razliku između operativnih (poslovnih) prihoda i rashoda. Ona ne uključuje prihode i rashode finansiranja, prihode i rashode od ulaganja i vanredne prihode i rashode. Stalna je nedoumica treba li u operativnu dobit uključivati stavke operativnih prihoda i rashoda koje se često koje se često tretiraju kao vanredne stavke kao što su viškovi i manjkovi na zalihama, rezervacije i slično. EBIT (Earnings Before Interest and Taxes) kao često korišćena menadžersko računovodstvena kategorija se često izjednačava sa operativnom dobiti posebno u literaturi iz SAD. Međutim, ne postoji saglasnost oko definicije EBIT pa se on vrlo različito definiše počev od najuže definicije operativne dobiti do stvarne dobiti pre odbitka kamata i poreza.
Dobit od ulaganja odnosi se na neto dobit od ulaganja u povezana i nepovezana društva. Ona uključuje dobit od dividendi i prodaje deonica i udela.
U dobit i gubitke od vanrednih aktivnosti uključuju se stavke kao što su: dobici ili gubici na prodaji dugotrajne materijalne imovine (HSFI 15, t.58), troškovi manjkova na zalihama, troškovi šteta, troškovi vrednosnog usklađenja imovine, troškovi rezervacija, premije osiguranja, troškovi doprinosa i poreza koji ne zavise od dobitaka i slično te su prihodi kao što su prihodi od naplate otpisanih potraživanja, prihodi od otpisa obaveza, prihodi od raznih viškova, prihodi od ukidanja rezervacija, prihodi od refundacija, subvencije i slično.

20. Dobit pre kamata i poreza (Earnings Before Inlerest and Taxes - EBIT
Dobit pre kamata i poreza (Earnings Before Inlerest and Taxes - EBIT*) predstavlja rezultat od operativnih (poslovnih). ulagačkih i vanrednih aktivnosti ali bez odbitka troškova finansiranja tj. kamata. Dobit pre kamaia i poreza umanjena za porez na dobit predstavlja zbir dobiti ulagača u dužničke instrumente, zajmodavaca. kreditora 1 deoničara.
Neto kamate predstavljaju razliku između prihoda od kamata i rashoda od kamata. U neto finansijske rashode zajedno s neto kamatama uključuju se i oslali finansijski rashodi kao što su bankarske naknade l provizije.
Dobit pre poreza je svota od koje će biti odbijen porez na dobit ali ne i osnovica na koju se obračunava porez. Porez na dobit obračunava se umnoškom osnovice poreza na dobit i stope poreza na dobit. Osnovica poreza na dobit dobije se tako da se dobit pre poreza uveća za poreske nepriznate troškove i umanji za stavke na koje je već plaćen porez na dobit. Od izračunatog poreza odbijaju se i zakonska oslobođenja.
Neto dobit se dobije kad se dobit pre poreza umanji za porez na dobii. Od neto dobiti isplaćuju se dividende ili dobici a deo se zadržava u preduzeću kao zadržana zarada.

21. REZULTATI PO AKTIVNOSTIMA I ODNOSI RAZLIČITIH KATEGORIJA DOBITI
REZULTAT OD POSLOVNIH AKTIVNOSTI POSLOVNI PRIHODI − POSLOVNI RASHODI = POSLOVNA (OPERATIVNA) DOBIT
Poslovni prihodi se priznaju na bruto osnovi tj. u visini fakturisanog iznosa

22. REZULTATI OD FINANSIJSKIH AKTIVNOSTI
FINANSIJSKI PRIHODI
- FINANSIJSKI RASHODI
= DOBIT (GUBITAK) OD FINANSIJSKIH AKTIVNOSTI
Kod prodaje finansijske imovine u prihode ili rashode se priznaje samo razlika između knjigovodstvene vrednosti i primljene naknade
Finansijski prihodi
Prihodi od kamata
Prihodi od dividendi
Prihodi od udela u dobiti
Prihodi od prodaje deonica i poslovnih udela
Prihodi od tantijema
Pozitivne tečajne razlike
Finansijski rashodi
Gubici od prodaje deonica poslovnih udela i fin. Imovine
Rashodi od kamata
Negativne tečajne razlike
Ostali finansijski rashodi

23. REZULTATI OD VANREDNIH AKTIVNOSTI
VANREDNI (OSTALI) PRIHODI
− VANREDNI (OSTALI) RASHODI
= DOBIT (GUBITAK) OD VANREDNIH (OSTALIH) AKTIVNOSTI
VANREDNI (OSTALI) PRIHODI
Prihodi od prodaje dugotrajne imovine, sirovina i materijala i sitnog inventara
Prihodi od viškova
Prihodi od naplaćenih prethodno otpisanih potraživanja i ostali
VANREDNI (OSTALI) RASHODI:
Neto knjigovodstveni iznosi i ostali troškovi prodate i rashodovane dugotrajne imovine, zaliha sirovina, materijala i sitnog inventara
Manjkovi i vrednosna usklađenja
Kod prodaje dugotrajne materijalne imovine u prihode ili rashode se priznaje samo razlika između prodajne cene i knjigovodstvene vrednosti
Napomena: Novi MRS 1 je zabranio posebno iskazivanje vanrednih stavki.

24. ODNOS OPERATIVNE DOBITI I NETO DOBITI S PRIHODOM
Operativna (poslovna) dobit rezultat je operativnih aktivnosti pa se stavlja u odnos s prihodom od prodaje:
Operativna profitna marža =
Operativna dobit
Prihod od prodaje
Neto dobit je rezultat svih aktivnosti pa se posmatra u odnosu na ukupni prihod a ne prema prihodu od prodaje
Netoprofitna marža =
Netodobit
Ukupan prihod

25. TROŠKOVI I RASHODI U BILANSU USPEHA I BILANSU STANJA
Troškovi se mogu definisati kao vrednosti izraz žrtvovanih resursa
Troškovi mogu biti:
Uskladištivi (terete se na zalihe u bilansu)
Neuskladištivi (terete razdoblje u kojem su nastali, odnosno, odnosno odmah postaju rashodi u računu dobitka i gubitka)
Rashodi su odbitna stavka od prihoda u računu dobiti i gubitka.
Rashodi mogu biti:
Povezani sa ostvarenim prihodom pa se nazivaju “troškovi za prodato” (Cost of Goods Sold)
Ti rashodi su troškovi proizvodnje gotovih proizvoda ili troškovi nabavke robe, sadržani u zalihama gotovih proizvoda ili robe pre nego su prodati. Ti troškovi postaju rashodi u trenutku kad se dobro prodaju.
Nezavisni od ostvarenih prihoda Postaju odmah rashodi razdoblja u kojem su nastali. Oni su posledica troškova uprave, prodaje i većim delom troškova finansiranja
Troškove i rashode u računu dobiti i bilansu prikazuje sledeća slika.

26. TROŠKOVI U BILANSU USPEHA I BILANSU STANJA
Troškovi nabavke materijala
Neposredan rad
Troškovi proizvodne režije
Troškovi uprave i prodaje
BILANS STANJA
Proizvodni trškovi
Zalihe materijala
Direktni materijal korišćen u proizvodnji
Zalihe proizvodnje u toku
BILANS USPEHA
Prihod
Troškovi za prodato
Troškovi uprave i prodaje
Troškovi razdoblja
Troškovi dovršenih proizvoda
Prodani proizvodi
Zalihe gotovih proizvoda
Na osnovu odredbe MRS-a 2, razvrstavanje troškova na troškove koji se uključuju u zalihe proizvodnje (uskladištivi troškovi) i na troškove koje treba teretiti na rashode razdoblja u kojem su nastali (neuskladištive troškove) može se izvesti prema shemi na slici 2.

27. USKLADIŠTIVI TROŠKOVI NEUSKLADIŠTIVI TROŠKOVI
Razvrstavanje troškova na zalihe proizvodnje i na rashode prema odredbama MRS-a 2
USKLADIŠTIVI TROŠKOVI
(troškovi koji se uključuju u trošak zaliha proizvodnje)
Troškovi sirovina i materijala
Troškovi konverzije
Troškovi neposrednog rada u proizvodnji
Troškovi proizvodne režije, osim fiksnih troškova za neiskorišćeni normalni kapacitet
Troškovi skladištenja, ako su neophodni i uobičajeni u proizvodnom postupku pre dalje faze proizvodnje
Drugi troškovi koji su nastali u dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje (npr. troškovi kooperanata u proizvodnji, troškovi parkiranja, troškovi transporta u proizvodnom procesu i slično)
Neproizvodni opšti troškovi koji su nastali u dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje (npr. troškovi oblikovanja proizvoda za posebne kupce)
Posebno, troškovi pozajmica.
NEUSKLADIŠTIVI TROŠKOVI
(Troškovi koji se ne uključuju u trošak zaliha proizvodnje)
Neuobičajeni iznos otpadnog materijala, rada ili drugih proizvodnih troškova:
Troškovi skladištenja, osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom postupku pre dalje fase proizvodnje;
Administrativni troškovi opšte režije koji ne doprinose dovođenju zaliha na njihovu sadašnju lpkaciju i sadašnje stanje
Troškovi prodaje
Fiksni troškovi proizvodne režije za neiskorišćeni normalni kapacitet
Troškovi pozajmice, osim izuzetno
Troškovi tečajnih razlika
Uključuju se u rashode razdoblja u kojem su nastali

28. BILANS STANJA (BALANCE SHEET)
Bilans stanja je računovodstveni prikaz stanja i strukture imovine i njenih izvora na određeni dan (31.12.)
Imovina posmatranog subjekta naziva se aktiva (Assets)
Izvori imovine nazivaju se pasiva
Pasiva se sastoji od obaveza (Liabilities) i vlastitog kapitala (Owners Equity).
Imovina mora uvek biti jednaka njenim izvorima. Iz toga proizilazi temeljna računovodstvena jednakost:
aktiva = pasiva
aktiva = vlastiti kapital + obaveze
Idealni iskustveni odnosi pozicija bilansa uspeha izgledaju ovako:

29. “Idealni” iskustveni odnosi pozicija bilansa stanja i povezanost s bilansom uspeha
BILANS NA DAN
AKTIVA
PASIVA
TEKUĆA AKTIVA:
NOVAC, POTRAŽIVANJA I OSTALO
ZALIHE
DUGOTRAJNA AKTIVA
OBAVEZE
KRATKOROČNE OBAVEZE
DUGOROČNE OBAVEZE
VLASTITI KAPITAL
ROE = 10%
25% 25%
50% 50%
RAČUN D/G
PRIHOD (1:1)
NPM = 5%
NPM = Neto profitna marža (Neto Profit/prihod)
ROE = Povrat na vlastiti kapital (Neto profit / Vl. Kapital)
Kontrolna mera odnosa prihoda i imovine = 1 : 1

30. MSFI NALAŽE DODATNU KLASIFIKACIJU DUGOTRAJNE IMOVINE
DUGOTRAJNA IMOVINA U VLASNIŠTVU SUBJEKTA KOJU ON KORISTI U SVOM PROCESU
DUGOTRAJNA IMOVINA U FINANSIJSKOM NAJMU
ULAGANJA U NEKRETNINE (MRS 40) – RADI IZNAJMLJIVANJA I PORASTA VREDNOSTI
DUGOTRAJNA IMOVINA ZA PRODAJU I PREKINUTO POSLOVANJE (MSFI 5)
BIOLOŠKA AKTIVA U VEZI S POLJOPRIVREDNIM AKTIVNOSTIMA (MRSI 41)
ULAGANJA PRIDRUŽENE PRAVNE OSOBE

31. TEMELJNE VEZE IZMEĐU BILANSA USPEHA I BILANSA STANJA
BILANS USPEHA
OPIS
SVOTA
Prihod od prodaje
1.000
- Troškovi za prodato
(600)
Bruto dobit
400
- Troškovi uprave i prodaje
(250)
Operativna dobit (EBIT)
150
- Troškovi finansiranja
(35)
Dobit pre poreza
115
- Porez na dobit (10% na osnovicu)
(15)
Neto dobit
100
Ostvarena dobit uvećava imovinu na stavkama novca, potraživanja i zalihama i vlastiti kapital na strani pasive
PRODATE ZALIHE
Trošak kamata: 250 × 4% = 10
Trošak kamata: 250 × 10% = 25
BILANS STANJA NA DAN
AKTIVA
PASIVA
OPIS
SVOTA
Novac i potraživanja
400
Kratkoročne obaveze
250
Zalihe
Dugoročne obaveze
Dugotrajna imovina (smanjenje za amortizaciju – 10%
450
Vlastiti kapital + dobit ( )
600
UKUPNO AKTIVA
1.100
UKUPNO PASIVA
+100
+ 50
+100

32. TEMELJNA PODRUČJA FINANSIJSKE ANALIZE (NA PRIMERU PREDUZEĆA “ELBOND” d
TEMELJNA PODRUČJA FINANSIJSKE ANALIZE (NA PRIMERU PREDUZEĆA “ELBOND” d.d.)
PROFITABILNOST
LIKVIDNOST
SOLVENTNOST
AKTIVNOST
STVARANJE VREDNOSTI

33. BILANS USPEHA ZA PREDUZEĆE “ELBOND” d. d
BILANS USPEHA ZA PREDUZEĆE “ELBOND” d.d. (ISKAZ REZULTATA PO AKTIVNOSTIMA)
Red. br.
OPIS
SVOTA
2007.
2008. 1.
Prihodi od prodaje
,96
,75 2.
Kapitalisani vlastiti troškovi
,00
,57 3.
Ostali poslovni prihodi
,96
,80 4.
Poslovni prihodi ukupno (1+2+3)
,92
,12 5.
Troškovi za prodato
Ostali rashodi
Poslovni rashodi ukupno
,00
,13
,13
,00
,73
,73 6.
Operativna dobit (4-5)
,79
,39 7.
Prihodi dobiti od ulaganja
,15
,64 8.
Dobit pre kamata i poreza (EBIT) (6+7)
,94
,03 9.
Finansijski rashodi (kamate i ostalo)
,04
,19
10.
Dobit pre poreza (8-9)
,90
,84
11.
Porez na dobit (20% na osnovicu)
,23
,29
12.
Neto dobit (10-11)
,67
,55
13.
EBITDA
,69
,53
14.
Neto dobit + Amortizacija
,42
,05
15.
Postotak poreza na dobit pre poreza
27,29%
28,01%

34. NOVAC, POTRAŽIVANJA I OSTALO
BILANS STANJA PREDUZEĆA “ELBOND” d.d. ZA GODINU U MENADŽERSKO-RAČUNOVODSTVENOM OBLIKU
BILANS NA DAN
AKTIVA
PASIVA
TEKUĆA IMOVINA
(63,56%)
NOVAC, POTRAŽIVANJA I OSTALO
(52,48%)
ZALIHE
(11,08%)
DUGOTRAJNA IMOVINA
(36,44%)
UKUPNO AKTIVA:
KRATKOROČNE OBAVEZE
(82,24%)
OBAVEZE
(93,82%)
DUGOROČNE OBAVEZE
(82,24%)
KAPITAL I REZERVE
(6,18%)
UKUPNO PASIVA:
PROBLEM
PRIHOD
DOBIT
ROE =
NETO DOBIT
= 22.99%
VLASTITI KAPITAL
N.P.M.
NETO PROFIT
= 1,3%
PRIHOD

35. POKAZATELJI PROFITABILNOSTI
POVRAT NA INVESTIRANO
PROFITNA MARŽA
ROI =
DOBIT
INVESTIRANO
P.M. =
DOBIT
PRIHOD
TEMELJNI POKAZATELJI
IZVEDENI POKAZATELJI
OSLANJAJU SE NA
TROŠAK KAPITALA
OSLANJAJU SE NA
ROI PLAN

36. OBRASCI ZA MERENJE PROFITABILNOSTI
PROFITNA MARŽA je značajna mera u planiranju i kalkulaciji dobiti.
Opšti obrazac za izračunavanje profitne marže izgleda ovako:
PROFITNA MARŽA =
PROFIT
PRIHOD
Postoji više kategorija profitne marže koje se koriste zavisno od potrebe. Najvažnije su sledeće kategorije:
Bruto profitna marža
Operativna profitna marža
Profitna marža pre poreza
Neto profitna marža

37. BRUTO PROFITNA MARŽA se računa prema sledećem obrascu:=
BRUTO PROFIT
PRIHOD OD PRODAJE
BRUTO PROFITNU MARŽU U PLANIRANJU I KALKULACIJI NAJVIŠE KORISTE PREDUZEĆA KOJA SE BAVE TRGOVINOM
OPERATIVNA PROFITNA MARŽA pokazuje procenat profitabilnosti od poslovnih aktivnosti. Ona se računa prema sledećem obrascu:
OPERATIVNA PROFITNA MARŽA =
OPERATIVNI PROFIT (EBIT)
PRIHOD OD PRODAJE
ELBOND d.d. =
,39
= 0,0276 ili 2,76%
,75

38. PROFITNA MARŽA PRE POREZA
PROFITNA MARŽA PRE POREZA pokazuje procenat profitabilnosti od svih aktivnosti pre oporezivanja zbog toga se za svrhe analize meri prema ukupnom prihodu a ne samo prema prihodu od prodaje. Međutim, za svrhe planiranja ona se računa prema prihodu od prodaje. Profitna marža se za potrebe analize računa prema sledećem obrascu::
PROFITNA MARŽA PRE POREZA =
PROFIT PRE POREZA
UKUPNI PRIHOD
ELBOND d.d. =
,84
= 0,018 ili 1,8%
,76
NETO PROFITNA MARŽA pokazuje procenat profitabilnosti od svih aktivnosti nakon oporezivanja. Za potrebe analize meri se prema ukupnom prihodu za potrebe planiranja prema prihodu od prodaje. Ona je značajna po tome što prikazuje procenat neto profita u prihodu koji ostaje na raspolaganju preduzeću. Neto profitna marža za potrebe analize se računa ovako:
NETO PROFITNA MARŽA =
NETO PROFIT
,55
= 0,013 ili 1,3%
ELBOND d.d.
UKUPNI PRIHOD
,76

39. Povrat na investirano je mera koja se koristi za:
Merenje profitabilnosti
Prognoziranje zarade
Planiranje i kontrolu
Temeljni obrazac za izračunavanje povrata na investirano /Return on investment – ROI) je:
ROI =
PROFIT
INVESTIRANO
S obzirom na svrhu za koju se ROI koristi usavršavaju se kategorije profita i kategorije investiranog koje mogu biti i prilagođavanje na različite načine.
Iz toga proizlaze različiti obrasci za računanje “ROI” od kojih su temljni:
Povrat na vlastiti kapital (ROE)
Povrat na korišćeni kapital (ROCE)
Povrat na investirani kapital (ROA)

40. Temeljni obrazac za izračunavanje “ROE” je
Povrat na vlastiti kapital (Return on Equity – ROE) je značajna mera za merenje profitabilnosti aspekta vlasnika kapitala i temeljna mera za planiranje profita.
Temeljni obrazac za izračunavanje “ROE” je
ROE =
NETO PROFIT
= 22,99%
ELBOND d.d.
VLASTITI KAPITAL
Za svrhe planiranja uvrštava se planirani neto profit a za vlastiti kapital uvrštava se svota vlastitog kapitala na kraju godine koji je istovremeno početni vlastiti kapital na početku planske godine.

41. KADA SE “ROE” KORISTI ZA MERENJE PROFITABILNOSTI PROTEKLOG RAZDOBLJA ONDA SE ZA VLASTITI KAPITAL UOBIČAJENO UVRŠTAVA PROSEČNI VLASTITI KAPITAL KOJI SE RAČUNA KAO ZBIR VLASTITOG KAPITALA NA POČETKU RAZDOBLJA I NA KRAJU RAZDOBLJA PODELJEN SA 2. PREMA TOME VREDI SLEDEĆI OBRAZAC:
ROE =
NETO PROFIT
VLASTITI KAPITAL NA POČETKU +
VLASTITI KAPITAL NA KRAJU 2
AKO POSTOJE POVLAŠĆENE DEONICE I POVLAŠĆENE DIVIDENDE A ŽELI SE IZRAČUNATI I POVRAT NA OBIČNE DEONICE ONDA SE “ROE” RAČUNA OVAKO:
ROE =
NETO PROFIT − POVLAŠĆENE DIVIDENDE
PROSEČNI VLASTITI KAPITAL BEZ POVLAŠĆENIH DEONICA

42. POVRAT NA KORIŠĆENI KAPITAL – (RETURN ON CAPITAL EMPLOYED - ROCE)
ROCE SE, TAKOĐE, RAČUNA NA RAZLIČITE NAČINE ZAVISNO OD NAMENE. ZA POTREBE MERENJA PROFITABILNOSTI U ODNOS SE STAVLJA NETO ZARADA OD KORIŠĆENOG DUGOROČNOG VLASTITOG I TUĐEG KAPITALA
ZARADA JE U TOM SLUČAJU JEDNAKA ZBIRU NETO DOBITI I RASHODA ZA KAMATE PLAĆENIH KREDITORIMA I INVESTITORIMA. RASHODI ZA KAMATE DOVODE SE NA ISTI NIVO VREDNOSTI S NETO PROFITOM TAKO DA SE UMANJE ZA PORESKU STOPU. PRI TOME SE KORISTI OBRAZAC:
Kamata × (1 − poreska stopa)
ODNOSNO PRI PORESKOJ STOPI OD 10%
Kamata × (1 − 0,1) ili kamata × 0,9
DRUGIM REČIMA KADA BI SE KAMATA PRETVORILA U DOBIT (PROFIT) OSTALO BI 90% NJENE VREDNOSTI JER BI 10% BILO ODBIJENO ZA POREZ NA DOBIT (PROFIT)

43. U TOM SLUČAJU OBRAZAC ZA RAČUNANJE ROCE IZGLEDA OVAKO:
POVRAT NA KORIŠTENI KAPITAL =
NETO PROFIT + KAMATE (1-PORESKA STOPA)
VLASTITI KAPITAL + DUGOROČNE OBAVEZE
ILI:
ROCE =
NETO PROFIT + KAMATE (1-0,1)
VLASTITI KAPITAL + DUGOROČNE OBAVEZE
MEĐUTIM, TAKAV NAČIN IZRAČUNAVANJA ROCE NIJE PRIKLADAN ZA SVRHE PLANIRANJA. U SVRHU PLANIRANJA KORISTI SE SLEDEĆI OBRAZAC:
ROCE =
OPERATIVNI PROFIT (EBIT)
VLASTITI KAPITAL + DUGOROČNE OBAVEZE

44. NETO PROFIT + KAMATE (1 – PORESKA STOPA)
POVRATAK NA INVESTIRANI KAPITAL ODNOSNO POVRATAK NA AKTIVU (RETURN ON ASSETS – ROA)
...JE MERA PROFITABILNOSTI JEDNAKO ZNAČAJNA ZA MERENJE I PLANIRANJE REZULTATA.
ZA IZRAČUNAVANJE ROA TAKOĐE SE KORISTE RAZLIČITI OBRASCI KAO ŠTO SU:
POVRAT NA AKTIVU (ROA) =
NETO PROFIT + KAMATE (1 – PORESKA STOPA)
AKTIVA (PROSEČNA)
VRLO ČESTO SE KORISTI I SLEDEĆI OBRAZAC:
ROA =
OPERATIVNI PROFIT
AKTIVA (PROSEČNA)
PROSEČNO KORIŠĆENA AKTIVA RAČUNA SE KAO:
PROSEČNA AKTIVA =
AKTIVA NA POČEKU +
AKTIVA NA KRAJU 2

45. PROBLEMI IZBORA POKAZATELJA PROFITABILNOSTI
NA PRVI POGLED SVI POKAZATELJI PROFITABILNOSTI IZGLEDAJU JASNI I UPOTREBLJIVI.
U SITUACIJAMA KADA ODNOSI STAVKI U BILANSU I RAČUNU DOBITI/GUBITKA POSTANU NESTANDARDNI I KADA SE ZAHTEVA VEĆA PRECIZNOST MERENJA NA POVRŠINU ISPLIVAJU SVE NESAVRŠENOSTI TIH POKAZATELJA I MNOGE TEŠKOĆE MERENJA PROFITABILNOSTI.
ONDE ĆE BITI ISTAKNUTI NAJVAŽNIJI PROBLEMI MERENJA PROFITABILNOSTI I TO:
NIZAK VLASTITI KAPITAL PREMA VISOKOJ AKTIVNOSTI DOBITI
UPOREĐENJE PROFITNE MARŽE S RAZLIČITIM DELATNOSTIMA I PROFITNE MARŽE S POVRATKOM NA INVESTIRANO
MERENJE REZULTATA PO SEGMENTIMA
POSTOJANJE DOBITI OD MANJINSKOG INTERESA
POTREBA PRILAGOĐAVANJA POJEDINIH STAVKI AKTIVE I PASIVE
MERENJE PROFITABILNOSTI U SLUČAJU REVALORIZACIJE IMOVINE

46. NIZAK VLASTITI KAPITAL PREMA VISOKOJ AKTIVNOSTI DOBITI
U PRAKSI SE POJAVLJUJU SITUACIJE KADA JE AKTIVNOST PREDUZEĆA OSLONJENA NA INTELEKTUALNOM KAPITALU I NA IZNAJMLJENOJ IMOVINI KOJI NISU UKLJUČENI U BILANS. U TAKVIM SLUČAJEVIMA PRIHOD VIŠESTRUKO (I DO DESET PUTA) PREKORAČUJE IMOVINU A DOBIT U ODNOSU NA VLASTITI KAPITAL POKAZUJE ENORMNE STOPE POVRATA.
TO SE DOGAĐA SKORO U SVIM DELATNOSTIMA INTELEKTUALNIH USLUGA. U TAKVIM SITUACIJAMA MERENJE PROFITABILNOSTI KLASIČNIM POKAZATELJIMA POVRATA NA VLASTITI KAPITAL POSTAJE SKORO NEUPOTREBLJIVO.
TADA SE PROFITABILNOST MERI POKAZATELJMA PROFITNE MARŽE A AKTIVNOST PREDUZEĆA MERENA PRIHODOM ILI DODANOM VREDNOŠĆU ZAMENJUJE IMOVINU.

47. UPOREĐENJE PROFITNE MARŽE U RAZLIČITIM DELATNOSTIMA I PROFITNE MARŽE SA POVRATOM NA INVESTIRANO
PROFITNA MARŽA JE UPOREDIVA SAMO IZMEĐU PREDUZEĆA ISTE DELATNOSTI.
PROFITNA MARŽA VARIRA PO DELATNOSTIMA AKO JE POZITIVNA OD 0,1 DO 20% I VIŠE A DA JE PRI TOME KOD NISKIH PROFITNIH MARŽI POVRATAK NA INVESTIRANO VISOK
TO ZNAČI DA PROFITNU MARŽU TREBA MERITI I PLANIRATI ZAVISNO OD KONKRETNE DELATNOSTI I SVKE POJEDINAČNE SITUACIJE.

48. POTREBA PRILAGOĐAVANJA POJEDINIH STAVKI AKTIVE I PASIVE
PRILAGOĐAVANJE ZA POJEDINE STAVKE NEMATERIJALNE (NEDODIRLJIVE) IMOVINE UOBIČAJENO JE KADA SE RAČUNAJU KLASIČNI POKAZATELJI PROFITABILNOSTI USPEŠNOSTI UOPŠTE.
NAJČEŠĆE PRILAGOĐAVANJE JE UMANJENJE AKTIVE ZA REVALORIZOVANI DEO AKTIVE NA FER VREDNOST. ISTOVREMENO SE I PASIVA UMANJUJE ZA REVALORIZACIJSKE REZERVE.
KADA SE RAČUNA POVRAT NA IMOVINU, VRLO ČESTO SE IZ KONSOLIDOVANIH IZVEŠTAJA UKLANJA I GOODWILL KOJI JE REZULTAT POSLOVNIH SPAJANJA
U INTERESNIM IZRAČUNIMA PROFITABILNOSTI, POSEBNO KADA SE RAČUNA PROFITABILNOST SEGMENATA AKTIVA SE ČESTO UMANJUJE ZA NEPRODUKTIVNE STAVKE. TO JE IMOVINA KOJA SE NE KORISTI KAO ŠTO JE POSTROJENJE U IZGRADNJI ILI NEPRODUKTIVNO (NEKORIŠĆENO) ZEMLJIŠTE
KOD PRECIZNIJEG IZRAČUNAVANJA POVRATA NA KORIŠTENI KAPITAL, STAVKE DUGOROČNIH OBAVEZA KOJE SU PRENESENE NA KRATKOROČNE OBAVEZE. DODAJU SE PONOVO DUGOROČNIM OBAVEZAMA.

49. KOREKCIJA POKAZATELJA PROFITABILNOSTI U SLUČAJU PRIMENE REVALORIZACIJE IMOVINE NA FER VREDNOST
PROFITNA MARŽA =
DOBIT +
REVALORIZACIONE REZERVE PRENESENE NA ZADRŽANU DOBIT
PRIHOD
POVRAT NA VLASTITI KAPITAL (ROE) =
NETO DOBIT +
REVALORIZACIONE REZERVE PRENESENE NA ZADRŽANU DOBIT
VLASTITI KAPITAL −
SVE REVALORIZACIONE REZERVE