2. Krive indiferencije: opadajuća, nulta i konstantna elastičnost supstutucije
Potrošnja danas
Potrošnja sutra
Potrošnja sutra
Slika 6.2(a)
Potrošnja danas

3. Optimalna potrošnja: dužnik
Akcenat je na pitanju
– ne šta
nego -kada trošiti? Y2
Potrošnja sutra R C2
IC3
IC2
IC1 Y1 C1 B
Slika 6.3(a)
Potrošnja danas

4. Optimalna potrošnja: kreditor
Potrošnja stura R C2 Y2 A
IC3
IC2
IC1 C1 Y1 B
Slika 6.3(b)
Potrošnja danas

5. Privremene i trajne promene dohotka
Kako Robinzon reaguje na jednokratni rast dohotka? D
Potrošnja sutra
A´´=R´´
Y2´ R´ Y2
A=R A´ Y1
Y1´ B B´
B´´
Slika 6.5
Potrošnja danas

7. Milton Fridman dobio Nobelovu nagradu za hipotezu o permanentnom dohotku

8. Teorija životnog ciklusa
Dohodak, potrošnja
Dohodak
Vraćanje duga
Potrošnja
Permanentni dohodak
Pozajmljivanje
Slika 6.4
Vreme

9. Ko potvrđuje
Srbija
Irska
Kina?

10. Poenta u sva tri prethodno ispitana slučaja svodi se
na to da ljudi ne vole visoku varijabilnost svojih
obrazaca potrošnje.

11. racionalni potrošač minimizira uticaj promena na tekuću potrošnju,
U lošim vremenima, on će trošiti ušteđevinu ili pozajmljivati
U dobrim vremenima, potrošač će akumulirati imovinu ili će vraćati stare dugove.
Ovaj fenomen poznat je pod imenom izravnavanje potrošnje.
Njime se objašnjava zbog čega potrošnja predstavlja
najstabilniju komponentu agregatne tražnje.

12. Realna cena sirove nafte, 1965-1994
Tekući bilans: Evropa i Holandija
Slika 6.7

13. Tekući bilans: Evropa i Holandija
Slika 6.8

14. Posledice rasta kamatne stope
Potrošnja sutra
Potrošnja sutra R R R´ A B´ B B´ B
Potrošnja danas
Potrošnja danas
(a) Sudent Kruso (dužnik)
(b) Profesionalni sportista (kreditor)
Slika 6.9

15. Bogatstvo neće da prijave, a i buduća komponenta je neizvesna
Slika 6.10

16. Istočni Nemci su to uspeli
Kreditno ograničenje C
Potrošnja sutra
Istočni Nemci su to uspeli
Poljaci nisu A R B D
Slika 6.11
Potrošnja danas

17. BDP, domaća tražnja i tekući račun
Slika 6.12

19. Optimalni stok kapitalaR
Output
Optimalni stok kapitala
=1+r
nagib
Kapital
Marginalna produktivnost kapitala
Marginalni trošak kapitala
MPK
Kapital
Slika 6.13

20. Marginalna produktivnost kapitala
Novi
Tehnički progres R
Output
Stari
=1+r
nagib
Kapital
Marginalna produktivnost kapitala
MPK´
MPK
Kapital
Slika 6.14

21. q-teorija investicija
Investicije
Tobinovo q 1
Slika 6.15

22. Tobinovo q (a) (b) MPK= marginalni prinos nove investicije Slika 6.17
Marginalni trošak investicije
Marginalni trošak investicije
Sadašnja vrednost MPK, troškovi kapitala
Sadašnja vrednost MPK, trošak kapitala A A B C 1 1
MPK1
MPK1
MPK2
Stopa investicija (I/K)
Stopa investicija (I/K)
(a)
(b)
MPK= marginalni prinos nove investicije
Slika 6.17

23. Investicije i Tobinovo q u Nemačkoj
Tobinovo q (marginalno q)
Udeo investicija u kapitalu (I/K) q
I/K
Slika 6.16

24. Budžetsko ograničenje
Kreditno ograničenje

26. Funkcija primarnog tekućeg računa
PTR1+PTR2/(1+r)=0
Slika 7.2

27. Funkcija primarnog tekućeg računa
Realni devizni kurs
Nagib: neto izvoz raste kada cena domaće robe pada u odnosu na cene inostrane robe (realni devizni kurs, s)
Kretanje: Odlažemo sve do analize agregatne tražnje, u osovi zavisi od privrednih prilika u zemlji i inostranstvu s, K)
PTR( ()
Deficit
Suficit
Slika 7.2
Primarni tekući račun (period 2)

28. Ravnotežni realni devizni kurs
Realni devizni kurs (PN/PT) s K)
PTR ( A
F1 je pozicija neto aktive u drugom periodu A´
Slika 7.8
Primarni tekući račun (period 2)

29. gde suma indeksa čini 100% (Σwi = 1).
Ako se koriste podaci za n zemalja, a simbolom Si obeležimo bilateralni nominalni devizni kurs sa zemljom i koja ima ponder wi, naš nominalni efektivni devizni kurs biće
gde suma indeksa čini 100% (Σwi = 1).
Slika 7.3

30. Granica proizvodnih mogućnosti
(PPF)
Nagib: oportunitetni trošak (rel. cena) nerazmenljivih dobara
Zakrivljenost: rastu napori da se resursi prebace iz sektora razmenljivih u sektor nera-zmenljivih dobara
Kretanje: promene rada, kapitala, produktivnosti
Razmenljiva dobra
Slika 7.3
Nerazmenljiva dobra

31. Pod pritiskom inostrane konkurencije, domaće cene razmenljivih dobara PT uskladiće se sa inostranim cenama PT*
tako da će važiti PT = PT*/S, gde je simbolom PT* obeležena cena inostranog razmenljivog dobra izražena u inostranoj valuti.

32. Ako razmenljivo dobro bude mera
vrednosti, realni BDP, izražen u jedinicama razmenljivog dobra, dobićemo deljenjem nominalnog BDP sa PT, tj. sa cenom razmenljivih dobara:
Slika 7.4

33. Realni BDP izražen u jedinicama nerazmenljivih dobara
Nagib: relativna cena nerazmenljivih dobara u odnosu na razmenljiva dobra (realni devizni kurs, s)
100 A
Razmenljiva dobra -s B
100/s
Slika 7.4
Nerazmenljiva dobra

34. Ukoliko poraste cena nerazmenljivih dobara
100 A C
Razmenljiva dobra
100/s´
-s´ -s B
100/s
Slika 7.4
Nerazmenljiva dobra

35. Linije cena B´ A´ 110/s 110 Kretanje: menja se vrednost realnog BDP A
100
Razmenljiva dobra
-s´ -s C B
100/s´
100/s
Slika 7.4
Nerazmenljiva dobra

36. Optimalni obim proizvodnje
Slika 7.5

37. Maksimalna vrednost BDP
Razmenljiva dobra
Slika 7.5
Nerazmenljiva dobra

38. Ako poraste relativna cena nerazmenljivih dobara...
Struktura outputa se menja, manje se proizvodi razmenljivih a više resursa prebacuje se u sektor nerazmenlji-vih dobara
Zašto? Proizvođači nerazmenljivih dobara nude veću cenu, te odvlače inpute iz sektora razmenljivih dobara
-s´ P
Razmenljiva dobra P´ -s
Slika 7.5
Nerazmenljiva dobra

39. Optimalna proizvodnja i potrošnja
Slika 7.7

40. Optimalna proizvodnja i potrošnjaB A
Razmenljiva dobra -s
Slika 7.7
Nerazmenljiva dobra

41. Ravnotežni realni devizni kurs
Slika 7.8

42. Nacionalno intertemporalno budžetsko ograničenje
Otplaćujemo dospeli dug tako što više izvozimo nego što smo uvozili
Kada uvozimo više nego što izvozimo, mi trošimo svoje devizne rezerve (pozitivno neto inostranu aktivu).
Slika 7.8

43. Stanje duga i izdatke iz proteklog perioda,
Znajući ...
Stanje duga i izdatke iz proteklog perioda,
Kako primarni tekući bilans (PTB) reagujena promene realnog deviznog kursa
…možemo da ustanovimo kakav realni devizni kursa može da dovede naše račune u ravnotežu
Slika 7.8

44. Ravnotežni realni devizni kurs
Realni devizni kurs (PN/PT) s K)
PTR ( A
F1 je pozicija neto aktive u drugom periodu A´
Slika 7.8
Primarni tekući račun (period 2)

45. Ravnotežni realni devizni kurs i produktivnost u sektoru razmenljivih dobara
Slika 7.10

46. Ravnotežni realni devizni kurs i produktivnost u sektoru razmenljivih dobara
Razmenljiva dobra
QNT QT
Linija cena A
Slika 7.10
Nerazmenljiva dobra

47. Ako u sektoru razmenljivih dobara poraste produktivnost (a u sektoru nerazmenljivih dobara ostane ista)... B
QT´
Razmenljiva dobra QT
Nova linija cena A
...apresijacija realnog deviznog kursa
QNT
Slika 7.10
Nerazmenljiva dobra

48. Napomena: nagib nove PPF, desno od B,
postaje strmije B
QT´
...deo prirasta realnog dohotka biće povećaće potrošnju oba dobra C
Razmenljiva dobra QT A
QNT
Slika 7.10
Nerazmenljiva dobra

49. Različiti nivoi cena, BDP (SAD = 100)
Evropa
Azija
Centralna i Južna Afrika
AUSTRIJA
138.3
BANGLADEŠ
10.9
BRAZIL
52.2
BELGIJA
120.5
INDIJA
16.8
ČILE
47.9
DANSKA
147.1
IZRAEL
106.6
MEKSIKO
49.2
FRANCUSKA
126.2
JAPAN
148.6
PERU
77.1
ZAPADNA NEMAČKA
136.0
PAKISTAN
22.2
VENECUELA
35.7
ISLAND
155.9
SINGAPUR
97.6
IRSKA
111.6
ITALIJA
126.5
HOLANDIJA
121.5
Afrika
Severna Amerika i Okeanija
NORVEŠKA
154.1
ŠPANIJA
113.3
ĆAD
43.6
KANADA
97.9
ŠVEDSKA
155.0
EGIPAT
28.6
SAD
100.0
ŠVAJCARSKA
161.6
MOZAMBIK
7.1
AUSTRALIJA
91.1
VELKA BRITANIJA
110.6
NIGERIJA
26.5
NOVI ZELAND
77.6
Tabela 7.1
Izvor: Heston and Summers (1992)

50. Nominalni i realni devizni kursevi, 1980-99
Slika 7.1

51. Neto eksterna pozicija i realni devizni kurs
-50
-45
-40
-35
-30
-25
-20
-15
-10 -5
1986
1988
1990
1992
1994
1996
1998 98
100
102
104
106
108
110
Neto eksterna pozicija
% BDP (leva osa)
Reani devizni kurs
indeks 1995=100
(desna osa)
Sweden
Švedska
Slika 7.9

52. Realni devizni kursevi u zemljama u tranziciji
Index: Jan. 1995=100
1995
2000
1991
1992
1993
1994
1996
1997
1999
1998
Slika 7.11

53. What really happened in Holland?
In 1959 Nederland experienced a windfall from natural gas which in next twenty years brought earnings of over $2 billion and savings in imports of at least $3.5 billion.
But in the meantime investment declined by 15% and employment in manufacturing fell by 16%, with unemployment rate rising from 1.1% to 5.1%. Profits also fell from 16.8% of GDP in the 1960s to 3.5% in the first half of the 1970s.* Thus Netherlands, went fare worse than most countries hit by the oil crisis.
De-industrialisation of the manufacturing sector came as a consequence of the pressure that the energy discovery put on the Guilder and the wages, and was then named the Dutch Disease. Later this term has considerably widened, now standing for any situation in which a country’s economic fortune ultimately proves to have negative net effect.