1. RIZIK Nelikvidnost i zaglavljivanje banaka
Usporavanje kineske privrede
Odustajanje od globalizacije
Populacioni rizik
Ekstremne varijacije
cena energije
cena potrošačkih dobara
Migracije
Terorizam
Oružje za masovno uništavanje
Geopolitički konflikti
Fiskalna kriza
Globalni deficiti i
nestabilnost valuta
Kolaps cena aktive
Neadekvatna regulativa
Nedozvoljena trgovina
Organizovani kriminal
Nestabilne države
Korupcija
Razlike u ekonomskoj razvijenosti
Neuspesi globalnog menadžmenta
Sigurnost snabdevanja hranom
Sigurnost snabdevanja vodom
Klimatske promene
Hronični rizici
Rizici uslovljeni događajima
Rizici koje se moraju pratiti

2. KONVENCIONALNI POGLED NA RIZIK: DVE PERSPEKTIVE, DVE KATEGORIJE I JEDNA RELACIJA
Opasnost
izbegavanje
Šansa
preuzimanje rizika zbog nagrade
DVE KATEGORIJE:
Sistematski rizik
Nesistematski rizik
JEDNA RELACIJA:
Trade off između prinosa i rizika

3. Globalni rizici prema Svetskom Ekonomskom Forumu
HRONIČNI RIZICI
Razlike u nivou ekonomske razvijenosti (koncentracija bogatstva, ratovi)
Neuspesi globalnog menadžmenta (neuspela liberalizacija, protekcionizam, valutni rat)
RIZICI USLOVLJENI KONKRETNIM DOGAĐAJIMA
Makroekonomski rizici (kreditni grč, fiskalne krize, kolaps tržišta nekretnina)
Siva ekonomija (ilegalna trgovina, korupcija, kriminal)
Ultimativni resursi (energija, hrana, voda)
RIZICI KOJE JE POTREBNO PRATITI
Mala verovatnoća pojave , veliki uticaj
Geopolitički konflikti, terorizam, odustajanje od globalizacije i sl.

4. Kategorije rizika prema mogućnosti upravljanja
SISTEMATSKI RIZIK:
Verovatnoća gubitka ili neuspeha zajednička za celu privredu ili sve članove iste grupe (tržište kapitala ili grana)
Promene kamatnih stopa, deviznog kursa, inflacija i sl.
Ne može se izbeći diversifikacijom portfolija, može se smanjiti hedžingom
Rizik tržišta kapitala na razvijenim tržištima meri se Beta koeficijentom
NESISTEMATSKI RIZIK:
Rizik kapitalnog ulaganja koji nije zajednički za sve HoV na tržištima kapitala već je povezan sa HoV konkretnog emitenta
Može se izbeći diversifikacijom portfolia

5. Kategorije rizika u poslovnoj ekonomiji (Kaplan i Mikes)
RIZICI KOJE JE MOGUĆE SPREČITI
Rizici unutar preduzeća koji se mogu sprečiti uvođenjem odgovarajućih procedura, kontrolom... Suština je u prevenciji.
STRATEGIJSKI RIZICI
Rizici vezani za dati biznis koji se prihvataju da bi se ostvario veći prinos
EKSTERNI RIZICI
Rizici vezani za makroekonomsko okruženje, prirodne katastrofe, terorizam, IT upade i sl. i suština je adekvatno se pripremiti i/ili izbegavati ih

6. Kategorije rizika prema izvoru
Tržišni rizik:
Kamatni rizik
Valutni rizik
Rizik promene cena akcija
Rizik promene cena baznih sirovina
Rizik promene cena nekretnina
Kreditni rizik
Rizik likvidnosti
Operativni rizik
Rizik humanog kapitala
Rizik neadekvatnih procesa
Rizik regulatorne neusklađenosti
Rizik materijakne aktive
IT rizik
Rizik prirodnih katastrofa, itd.

7. Kategorije rizika prema izvoru
Strategijski rizik
Reputacioni rizik
Politički rizik
Pravni rizik

8. BITNI POJMOVI VEZANI ZA RIZIK
APETIT ZA RIZIK (RA- Risk Apetite) JE TERMIN KOJI SE OBIČNO KORISTI I ČIJI SE SMISAO LAKO NASLUĆUJE
Nivo do kog menadžeri žele da prihvate rizik
Prihvatljivi nivo izloženosti riziku
Sklonost ka riziku Vs. Averzivnost na rizik
IZLOŽENOST RIZIKU
Deo vrednosti preduzeća ili resursa koji može biti izgubljen usled delovanja rizika
Izloženost riziku predstavlja se nivoom rezistentnosti na šokove
KAPACITET ZA RIZIK
Sposobnost preduzeća da podnese odnosno prihvati rizik
Finansijska fleksibilnost, procedure, kompetencije i dr.

9. Apetit za rizik i kapacitet za rizik
Optimalni apetit za rizik je onaj koji doprinosi očuvanju i stvaranju vrednosti u preduzeću (i koji ne prevazilazi kapacitet za rizik)

10. KONCEPCIJSKE OSNOVE UPRAVLJANJA RIZIKOM
Odnos rizika, prinosa, kapitala i vrednosti
Upravljanje kapitalom
Regulatorni okvir
(Basel )
Kredit rejting agencije
Zahtevana stopa prinosa
Kamatna stopa
Investicije
Merenje performansi
Upravljanje vrednošću
Upravljanje rizicima
Upravljanje likvidnošću
Strategijsko planiranje
Cilj upravljanja kapitalom: Optimalan odnos prinos-rizik
dovodi do uvećanja kapitala

11. COSO ERM okvir za upravljanje rizikom

12. REGULATORNI OKVIR UPRAVLJANJA RIZIKOM
DO GODINE KAPITALNA ADEKVATNOST KAO :
Minimalni odnos sopstvenog kapitala i aktive
Maksimalni odnos aktive i sopstvenog kapitala
Slabost ovog koncepta je nereprezentativnost aktive kao pokazatelja aktivnosti banke
Zanemarivanje vanbilansnih transakcija - konverzije, opcije, egzotični derivati i oparacije sa HoV
POSLE GODINE IDE SE NA RIZIKOM PONDERISANU AKTIVU ZA SVE TRANSAKCIJE (BILANSNE I VANBILANSNE)
Basel dokumenti pod krovom Banke za međunarodna poravnanja (BIS)
Za kreditne derivate izračunava se ekvivalent u kreditu i on se ponderiše odgovarajućim rizikom

13. Basel I-II BASEL I - od 1988. godine
Dva standarda kapitalne adekvatnosti:
Ukupna aktiva/Sopstveni kapital < 20
Cooke ratio za bilansne i vanbilansne pozicije (sopstveni kapital banke mora biti najmanje 8% rizikom ponderisane aktive)
THE BIS 1998 (unapredjenje Basel I)
Obezbedjenje kapitala ne samo za kreditni već i za tržišni rizik
Merilo tržišnog rizika je VaR
Pravi se razlika izmedju statutarnih i menadžerskih izveštaja (koji obuhvataju sve transakcije)
BASEL II – od godine
Tri stuba: kapitalna adekvantnost, nadzor i tržišna disciplina
Obračun kapitala respektuje kredit rejting debitora
Raščlanjavanje operativnog rizika na 7 kategorija po 8 tipova bankarskog biznisa i njegovo merenje pomoću VaR
Uvodi se kategorija rezidualnog rizika (strategija, reputacija, sistemski rizik i sl.)

14. Regulatorni okvir Basel III, nakon izbijanja globalne ekonomske krize
Suštinska razlika je u povećanju visine zahtevanog kapitala (regulatorni kapital) i njegovog kvaliteta
Basel II
Stub 1
Minimalni zahtevani kapital
Stub 3
Tržišna disciplina i obelodanjivanje
Kreditni rejting prema
finansijskim izveštajima
Sekjuritizacija
Standardizo-
vani pristup
Poslovi sa privredom
Poslovi sa stanovništvom
Stub 2
Nadzor
Operativni rizik
Osnovni indikatori
Unapređeni pristup
Standardni pristup
Unapređeni IRB pristup
IRB pristup

15. Obračun zahtevanog kapitala

16. KAPITALNA ADEKVATNOST

17. MERENJE RIZIKA ONIM ŠTO SE NE MOŽE MERITI NE MOŽE SE UPRAVLJATI
Merenje rizika je pretpostavka upravljanja rizikom
SUSTINA PROCENE RIZIKA
Identifikovanje faktora rizika
Konstruisanje distribucije verovatnoće koja opisuje dati rizik
Procena efekata datog rizika (u smislu mogućih gubitaka ili očekivanih prinosa i vrednosti)

18. Merenje rizika u finansijskom sektoru
OSNOVNI MODELI:
CAPM (Capital Asset Pricing Model)
Uticaj sistemskog rizika na prinos investitora
APT (Arbitrage Pricing Theory)
Proširenje CAPM u situacji kada postoji više izvora sistemskog rizika
PRETPOSTAVKE POMENUTIH MODELA:
Standardna devijacija je osnovno merilo rizika, odnosno, zavisnosti prinosa od rizika
Raspon + 1 , - 1  opisuje 2/3 promena,
+ 7  se praktično nikada ne dogadja
Ekstra prinos je posledica sistemskog rizika koji se nije mogao diversifikovati
DRUGA MERILA RIZIKA:
Dospeće HoV,
Merila osetljivosti portfolia koja mere uticaj jednog faktora na vrednost portfolija (tzv. “grčka slova”)

19. Merenje rizika u realnom sektoru
VRSTE:
CAPEX
Projekno finansiranje
OSNOVNA KARAKTERISTIKE:
Manji stepen diversifikacije
Uparivanje finansijske i investicione perspektive

20. Upravljanje rizikom DEFINICIJA RIZIKA:
Mogućnost pojave gubitka izazvanog odredjenim događajem (ili serijom događaja) koji se može nepovoljno odraziti na mogućnost dostizanja ciljeva preduzeća
DVA PRISTUPA U UPRAVLJANJU RIZIKOM
Dekompozicija rizika:
Upravljanje pojedinačnim komponentama rizika
Pristup razvijen u poslovima sa kreditnim derivatima
Agregiranje rizika:
Uticaj diversifikacije na smanjenje rizika
Upravljanje kreditnim rizikom
Neophodno je izabrati odredjenu statističku raspodelu (ili distribuciju verovatnoće pojave gubitka za različite tipove rizika) i zatim izvršiti njihovo agregiranje
OSNOVNI PRINCIP:
Očekivani gubitak se pokriva iz profita, a neočekivani iz kapitala

21. Alternativne distribucije verovatnoće gubitka
a. Kreditni rizik
b. Tržišni rizik
c. Operativni rizik

22. Distribucija verovatnoće gubitka i ekonomski kapitalEL
ULmax EC
Gubitak posle
vremenskog horizonta
EC – Ekonomski kapital
EL – Očekivani gubitak
UL – Neočekivani gubitak, nivo verovatnoće pojave
gubitka u uslovima najlošijeg scenarija, 99,97%

23. Obračun ekonomskog kapitala za datu distribuciju verovatnoće gubitka
0,05%
0,00%
0,10%
0,15%
0,20%
0,25%
0,30%
0,35%
Verovatnoća
Gubitak EL EC
AA( prob = 0,03%) UL

24. Merila rizika (nastavak)
Gubitak
Verovatnoća EL UL
VaR
ELT

25. Ekonomski kapital OČEKIVANI GUBITAK (OG) NEOČEKIVANI GUBITAK (NG)
Gubitak koji se može predvideti na bazi statističkog rasporeda verovatnoće
Prosečan ponderisan gubitak date distribucije verovatnoće
Praktično, to nije merilo rizika, već prosečan gubitak obavljanja odredjenog biznisa
NEOČEKIVANI GUBITAK (NG)
Odstupanje stvatnog gubitka od očekivanog gubitka
EKONOMSKI KAPITAL (EK)
Iznos kapitala koji sprečava bankrotstvo zbog pojave neočekivanog gubitka za odredjeni nivo pouzdanosti
Nivo pouzdanosti zavisi od apetita za rizik
Na primer, ako je OG=1% a NG=5% za kapital od 100 mlrd din. EK=1mlrd din.

26. Merila rizika NA BAZI RASPODELE VEROVATNOĆE MOGUĆE JE DOBITI:
Standardna devijacija (),
Portretiše nivo neizvesnosti pojave gubitka (odstupanje od očekivane vrednosti)
VaR (Value-at-Risk), vrednost pod rizikom,
Portretiše maksimalan gubitak za dati nivo sigurnosti (99%, na primer) i dati vremenski period
Mana je što ne govori ništa o gubicima van intervala poverenja (1% slučajeva, prema prethodnom primeru)
EL (Expected Shortfall), očekivani gubitak repa distribucije (TCE – Tail Conditional Expectation)
Uključuje gubitke izvan zadatog intervala poverenja (1% najvećih gubitaka prema prethodnom primeru)
Prosečan ponderisan gubitak repa distribucije (slično kao OG ali samo uzimajući gubitke posle VaR)

27. Stres test
TESTIRANJE MODELA UPRAVLJANJA RIZIKOM PRIMENOM MALO VEROVATNOG SCENARIJA:
Ekstremne tržišne situacije imaju malu (praktično zanemarivu) verovatnoću pojave:
Dnevna promena cene HoV od 5 standardnih devijacija
Teorijski jednom u godina, faktički 2 puta u 10 godina
Promena godišnje stopa prinosa za 10%
Smanjenje vrednosti aktive za > 20%
Promena deviznog kursa:
Rezervnih valuta za 6% dnevno
Domaće valute za 20% dnevno
DVE VRSTE SCENARIJA:
Praćenje promena jedne varijabile bez uticaja na druge varijabile
Praćenje promena jedne varijabile i njenog uticaja na druge varijabile

28. UPRAVLJANJE RIZIKOM – KONVENCIONALNI ERM

29. Identifikovanje rizika – Mapa rizika
VEROVATNOĆA
ZNAČAJ
NISKA VEROVATNOĆA - VISOK UTICAJ

30. Konvencionalni model upravljanja rizikom
ŠTA JE BILO POGREŠNO?
Eksperti za upravljanje rizicima izolovani u “silosima”
Isključiva orijentacija na izbegavanje rizika
Ignorisanje interakcije faktora rizika
Ekskluzivan fokus na finansijski rizik (zanemarivanje operativnih rizika)
Korišćenje metrike uspeha koja bazira na profitu umesto na novčanom toku

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM ZASNOVANO NA VREDNOSTI – VBERM
INTELIGENTNO UPRAVLJANJE RIZIKOM UKLJUČUJE ISTOVREMENO:
Želju da se izbegne nešto negativno
Potrebu da se dostigne nešto pozitivno
SUŠTINU UPRAVLJANJA RIZIKOM PREDSTAVLJA STAVLJANJE U ODNOS:
Apetita za rizik i izloženost riziku
IZLOŽENOST RIZIKU SE MERI POMOĆU REZISTENTNOSTI NA ŠOKOVE (ESR - Enterprise Shock Resistance)
Pokazuje očekivanu vrednost za akcionare i njenu volatilnost
U VBERM uticaj rizika se uvek izražava preko promene vrednosti preduzeća ili vrednosti za akcionare

32. Efekti upravljanja rizikom – smanjenje izloženosti riziku i rast vrednosti
Vrednost preduzeća
Verovatnoća

33. Upravljanje rizikom na bazi VBM
Svi rizici
Podskup
rizika
Pokretači vrednosti
Vrednost za akcionare
Izloženost
riziku
Apetit za rizik
Biznis/ Proizvodi
Upravljanje rizikom

34. Uticaj rizika na vrednost strategije prema IntEVar
FAKTORI RIZIKA
POKRETAČI VREDNOSTI
VREDNOVANJE STRATEGIJE
Operativni rizik
Sstrategijski rizik
Regulatorni rizik
Kamatni rizik
Valutni rizik
IT rizik
Reputacioni
rizik
Operativna marža
Neto obrtni kapital
Investicije
Kamatna stopa
Poreska stopa
Stopa rasta
Finansijski leveridž
Period n
Period 3
Period 2
Period 1 DCF
EBIT
Troškovi amortizacije
Kapitalna ulaganja
Promena NOK
Porezi
Cena duga
Cena vlasničkog kapitala
Cena kapitala (WACC)
Komponente vrednosti
Vrednost preduzeća