1. JEDNAKOST I PRAVIČNOST
A director writes: we pay FTSE executives far too much
FTSE Financial Times and the London Stock Exchange.

2. Uz dužno poštovanje prema igraču golfa Tajgeru Vudsu
koji zarađuje godišnje pod 70 miliona dolara – što su pare koje je vrhunski kardiohirurg Majkl Debejki u najboljem slučaju zaradio za čitav život – države moraju da donesu odluku o preraspodeli. Pa da kažu dotičnom igraču: za najbolje ubacivanje lopte u rupicu na svetu, dovoljna ti je i desetina te zarade", kaže Đukić, magistar i vojvođanski sekretar za finansije (ovde) .

3. Ja obožavam Đokovića, ali ...
"ako za prebacivanje žute loptice preko mreže zaradi dva miliona nečega, pa makar bio i prvak sveta, neka mu milion uzmu. Ili neka mu ostane evra od turnira. Malo li je za dve nedelje tenisa? Pa će i profesor, lekar, inženjer... biti dobro plaćeni, i uspostavila bi se ravnoteža koju možemo zvati i pravdom", kaže Jovica Đukić.

4. 14 vek,
kako je moguće da je zlato, koje služi samo za nakit, skuplje od vode, bez koje ni život nije moguć.
I zaključio je da je zlato skuplje zato što je retko. Na svetu ima mnogo vode a vrlo malo zlata. Stvari su skupe ne samo u zavisnosti od toga koliko su potrebne, nego i od toga koliko su retke. 

5. Dijego de Covarubias y Leiva sa Univerziteta Salamanka. Godina je 1554:
“Vrednost nekog artikla ne zavisi od njegove prirode već od subjektivne ljudske procene, makar ona bila i glupa. Tako imamo da je pšenica u Indiji skuplja nego u Španiji pošto je tamo ljudi više cene, mada je žito potpuno isto – na oba mesta."

6. U ovoj lekciji ta se pojava objašnjava
Krivama indiferencije
U pitanju su
ukusi

7. Rezultati Leontijevljevog testa bili su zapanjujući.
Uvozni supstituti SAD bili su oko 30 procenata K – intenzivniji od izvoza SAD.
Drugim rečima, izgleda da su SAD
izvozile R-intenzivne proizvode,
a uvozile K – intenzivne proizvode.
To je suprotno onome šta predviđa Hekšer–Olinov model
i postalo je poznato kao paradoks Leontijeva

8. Nastavak HOS modela

9. Prvo objašnjenje predstavlja optičku iluziju
pošto je u rad u SAD bio oko tri puta produktivniji od rada u inostranstvu, Sjedinjene Države su stvarno bile R – obilna zemlja
što bi se videlo ako bi pomnožili radnu snagu SAD sa tri i uporedili dobijenu cifru sa raspoloživim kapitalom zemlje.

10. Netačno prvo objašnjenje
Dakle, da ljudski kapital treba pridružiti radu!
Ali - isto važi i za kapital u SAD. Zbog toga je kako rad u SAD tako i kapital u SAD trebalo pomnožiti sa 3!!!

11. Na sličan način je netačno i drugo objašnjenje
Da su ukusi u SAD bili toliko pristrasni u prilog K – intenzivnim proizvodima
da je to za rezultat imalo više relativne cene tih proizvoda u Sjedinjenim Državama,
pa da nisu mogli da ih izvoze

13. objašnjenje
1947. godina bila isuviše blizu Drugom svetskom ratu da bi bila reprezentativna.
Leontijev ponovio istraživanje koristeći input–autput tabelu za privredu SAD iz Ova analiza je pokazala da je izvoz SAD bio za samo 6 procenata R – intenzivniji od uvoznih supstituta SAD.
Dakle Leontijev je smanjio paradoks, ali ga nije eliminisao

14. Model specifičnih faktora
Leontijev upotrebio dvofaktorski model (R i K), apstrahujući od drugih činilaca kao što su prirodni resursi (zemlja, klima, mineralna ležišta, šume, itd.).
Model specifičnih faktora - tj. kao da imamo tri faktora proizvodnje:
rad (koji se upotrebljava u proizvodnji X i Y i koji je pokretan između njih),
prirodne resurse (obradivo zemljište) koje se koristi samo u proizvodnji X,
i kapital
koji se koristi samo u proizvodnji Y

15. K-intenzivnija poljoprivreda u SAD
mnogi proizvodni procesi u kojima se koriste prirodni resursi - ugalj, čelik, poljoprivreda takođe zahtevaju veliku količinu fizičkog kapitala.
Zbog toga zavisnost SAD od uvoza brojnih prirodnih resursa može da pomogne kod objašnjavanja velike kapitalne intenzivnosti industrije sa konkurentskim uvozom.

16. Kako to? U studiji iz 1956, Kravis je pronašao da su
industrije SAD koje su bile pod najvećom zaštitom bile R – intenzivne industrije.
Ovo je smanjivalo radnu intenzivnost uvoznih supstituta u SAD, doprinoseći na taj način postojanju paradoksa Leontijeva.
Tj. stimulisalo supstituciju uvoza

17. Verovatno najznačajniji izvor pristrasnosti
činjenica da je Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako dalje)
potpuno ignorišući ljudski kapital.

18. Kravis
nadnice u izvoznim industrijama SAD u i bile oko 15 procenata više nego nadnice u industrijama sa konkurentskim uvozom u SAD.
Kravis je ispravno tvrdio da su više nadnice odraz veće produktivnosti i ljudskog kapitala
u izvozu SAD u odnosu na uvozne supstitute SAD.

19. Boldvin
Boldvin je pronašao da isključenje industrija prirodnih resursa nije dovoljno za eliminaciju paradoksa sve dok se ne uključi i ljudski kapital

21. Prema tome, izgleda da možemo zadržati tradicionalni H–O model
za objašnjavanje razmene između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (često nazivana trgovinom Sever–Jug)
ali sa ograničenim ili suženim verzijama H–O modela za mnogo veći obim trgovine Između razvijenih zemalja (tj., za trgovinu Sever–Sever)
Međutim, neko bi kazao da nije mnogo toga ostalo od originalnog H–O modela...

22. Reverzibilnost faktorske intenzivnosti
odnosi se na situaciju u kojoj je jedan proizvod
R – intenzivan proizvod u R – obilnoj zemlji a K – intenzivan proizvod u K –
obilnoj zemlji

23. Za w/r = 1, X se proizvodi u tački A, a Y u tački B
proizvod X je
R – intenzivan
X je R – intenzivan
proizvod za w/r = ½, a K – intenzivan proizvod za w/r = 2.

24. Empirijski testovi reverzibilnosti faktorske intenzivnosti
Verovatno je najznačajniji izvor pristrasnosti bila činjenica da je u svom merenju
kapitala Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako dalje) potpuno ignorišući ljudski kapital

25. Razlika u faktorskoj raspoloživosti
dovodi do toga da su granice proizvodnje u dve zemlje različite
(a) Šta još može da dovede do njihovog različitih oblika?
Različite tehnologije
(b) Koja pretpostavka sprečava
Pretpostavka o istim tehnologijama
(c) Koji su drugi mogući uzroci razlika?
Razlika u ukusima

26. izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.
Nacrtajte sliku koja objašnjava mehanizam razomene u H-O modelu čak i uz
izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.

27. Ako ste putovali u siromašne zemlje u razvoju
mora da ste primetili da ljudi troše veoma različita dobra i usluge od onih koje troše potrošači u SAD.
Da li ovo znači da se ukusi u zemljama u razvoju veoma razlikuju od ukusa u SAD?
Ne razlikuju se toliko ukusi koliko – dohoci!!!

28. Kakav je efekat ove promene na PX/PY Zemlje 1?
pretpostavite da se ukusi u Zemlji 1 menjaju u korist proizvoda njenog komparativnog zaostajanja (tj., u korist proizvoda Y).
Kakav je efekat ove promene na
PX/PY Zemlje 1?
PX/PY Zemlje 1 opada
(b) Kakav je efekat ove promene u ukusima na r/w u Zemlji 1?
raste
(c) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na položaj Zemlje 2?
Poboljšava se

29. Direktno, smanjenjem tražnje za nekvalifikovanim radom
Zašto se može reći da je međunarodna trgovina doprinela porastu nejednakosti nadnica u Sjedinjenim Državama tokom proteklih 20 godina
Uticala na 2 načina
Direktno, smanjenjem tražnje za nekvalifikovanim radom
Indirektno, ubrzavajući radno –štedne inovacije
Ali bio je jedan važni faktor
Koji?
Tehnički progres.

30. objasnite na koji način dolazi do faktorske reverzibilnosti
Zemlja 1
Zemlja 2
JEDNO DOBRO JE L-INTENZIVNO U JEDNOJ ZEMLJI I K-INTENZIVNO U DRUGOJ,
ONDA OBE ZEMLJE IZVOZE ISTO DOBRO

31. međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili
da ostanu nepromenjene u uslovima postojanja faktorske reverzibilnosti.
Kako?

32. H-O model proširuje klasični modela tako što
a. Objašnjava osnove komparativnih prednosti
Ispituje uticaj razmene na faktorske cene
I a i b je tačno
d. Ni a ni b nije tačno  

33. 2. Šta nije pretpostavka H-O modela
a. Ista tehnologija
b. Konstantni prinosi
c. Puna specijalizacija
d. Isti ukusi  

34. Uz istu tehnologiju zemlje će imati isti K/L ako imaju:
a. Iste faktorske cene
b. Iste ukuse
c. Iste proizvodne funkcije
d. Sve navedeno

35. H-O model priprada modelima opšte ravnoteže jer se bavi:
a. Proizvodnjom u obe zemlje
b. Potrošnjom u obe zemlje
c. Razmenom u obe zemlje
d. Sve navedeno je tačno

36. Paradoks Leontijea odnosi se na empirijski nalaz prema kome su u SAD
Uvozni supstituti K-intenzivniji od izvoza
Uvoz je K-intenzivniji od izvoza
Izvoz je R-intenzivniji od uvoza
Izvoz je K-intenzivniji od uvoznih supstituta

37. Komentarišite sledeći citat:
„Pretpostavke koje su neophodne da bi dobili potpunu jednakost prinosa homogenih faktora u različitim zemljama toliko su restriktivne i nereprezentativne s obzirom na stvarnost da se može reći da teorija dokazuje suprotno od onoga što naizgled kaže – naime, da ne postoji nikakva šansa da će cene faktora ikada biti izjednačene putem slobodne robne razmene.”

38. Razlika u faktorskoj raspoloživosti dovodi do toga da su granice proizvodnje u dve zemlje različitog oblika
Šta još može da dovede do različitih oblika njihovih granica proizvodnje?
a) razlike u tehnologiji
Koja pretpostavka koju su napravili Hekšer i Olin to sprečava u Hekšer–Olinovom modelu?
b) ista tehnologija
Koji su drugi mogući uzroci razlika u relativnim cenama proizvoda u dve zemlje u odsustvu razmene?
c) Različiti ukusi

39. Zašto se može reći da je tokom proteklih 20 godina međunarodna razmena doprinela porastu nejednakosti nadnica u SAD?

40. Na 2 načina Direktno, pad tražnje za nekvalifikovanim radnicima
Indirektno, radno-štedne inovacije
Veći deo promena uzrokovao tehnički progres, manji deo – razmena.

41. Polazeći od tačke ravnoteže pre otvaranja razmene na Slici 5.4.
pretpostavite da se ukusi u Zemlji 1 menjaju u korist proizvoda njenog komparativnog zaostajanja (tj., u korist proizvoda Y).
Kakav je efekat ove promene u ukusima na PX/PY Zemlje 1? Kako ste došli do ovog zaključka? A

42. Kakav je efekat ove promene u ukusima na PX/PY Zemlje 1
Kakav je efekat ove promene u ukusima na PX/PY Zemlje 1? Kako ste došli do ovog zaključka?
a) Ako se ukusi promene u korist proizvoda Y (u kome zemlja komparativno zaostaje)
Do tog zaključka dolazimo tako što vidimo da se tačka A pomera ulevo i naviše, se smanjuje PX/PY A

43. (b) Kakav je efekat ove promene u ukusima na r/w u Zemlji 1?
(c) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na položaj trgovinskog partnera?
b) r/w to u Zemlji 1 raste c) Efekat tih promena se ogleda u porastu obima razmene i poboljšanju odnosa razmene u Zemlji 2

44. Objasnite zbog čega, uz postojanje reverzibilnosti faktorske intenzivnosti
međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili da ostanu nepromenjene u uslovima postojanja međunarodne trgovine.

45. međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili da ostanu nepromenjene ...
H-O model onda nalaže da obe zemlje izvoze isti proizvod. Pošto je to nemoguće, obe zemlje će izvoziti proizvod koji je intenzivan po istom faktoru.  
Ako je u pitanju K-intenzivno dobro, tražnja za K će rasti u obe zemlje.
Ako je u pitanju R-intenzivno dobro, tražnja za K će padati u obe zemlje.
Tako će cena K ili rasti ili padati u obe zemlje
Pa će međunarodne razlike u cenama K padati, rasti ili ostati iste u zavisnosti od promene cene K u obe zemlje

46. Koje opšte zaključke možemo da izvučemo u odnosu na korisnost i prihvatljivost H–O modela?
Raspoloživost faktora dobro objašnjava komparativne prednosti
Moramo proširiti model ljudskim kapitalom

47. 1-1 1. Međunaronda ekonomija proučava :
*a. Mikroekonomske aspekte međunarodne razmene
b. Makroekonomske aspekte međunarodne razomene
c. Makroekonomiju otvorene privrede, odnosno međunarodne finansije
d. Sve ovo nabrojano je tačno

48. 1-2 2 Šta je istinito u vezi međunarodne ekonomije?
To je relativno nova oblast
To je relativno stara oblast
c. Najveći broj osnivača nisu bili ekonomisti
d. Ništa od toga nije istina

49. 1-3 3. Međunarodna razmena najvažnija je za životni standard: a. SAD
Švajcarske
Nemačke
Engleske

50. 1-4 4. Međuzavisnost u razmeni: a. Raste b. Pada c. Ostaje ista
d. Ne može se reći

51. 1-5 Gruba mera međuzavisnosti u razmeni je: Broj stanovnika
Udeo stanovnika u BDP
Udeo izvoza i uvoza u BDP
Sve zajedno: to je kompozitni indeks

52. 2-1 1. Merkantilisti NISU zastupali: a. Slobodnu trgovinu
b. Izvozne podsticaje
c. Uvozne restrikcije
d. Akumulaciju zlata

53. 2-2 2. Prema Adamu Smitu, međunarodna razmena bazirana je na:
Apsolutnim prednostima
Komparativnim prednostima
I apsolutnim i komparativnim prednostima
Ni na apsolutnim ni na komparativnim prednostima

54. 2-3 3. Koji se deo razmene bazira na apsolutnim prednostima?
a. Čitava razmena
b. most
c. Deo
d. Nema toga više u savremenom svetu

55. 2-4
4. Roba u kojoj zemlja ima najmanju apsolutnu slabost (zaostajanje) je roba u kojoj zemlja ima:
Apsolutnu prednost
Apsolutnu slabost
Komparativnu slabost
Komparativnu prednost

56. 2-5
5. Ako imamo dve zemlje (A i B), dve robe (X i Y), onda će zemlja A imati komparativnu prednost u robi X, onda zemlja 2 ima
a. Apsolutnu prednost u robi Y
b. Apsolutnu slabost u robi Y
c. Komparativnu slabost u robi Y
d. Komparativnu prednost u robi Y

57. 3-1
1. Proizvodni blok je konkavan u odnosu na koordinatni početak i pokazuje da u zemlji vladaju rastući oportunitetni troškovi u proizvodnji :
Samo robe X
Samo robe Y
Obe robe
Nijedne robe

58. 3-2 2. Granična stoa transformacije je:
Količina Y koje se zemlja mora odreći da bi proizvela dodatnu jedinicu X
b. Oportunitetni trošak X
Apsolutna vrednost nagiba u tački proizvodnje
Sve navedeno

59. 3-3 u odnosu na dobit od specijalizacije dobit od razmene uvek je:
a. Veća
b. Manja
c. Jednaka
d. Ne može se reći dok ne dobijemo još informacija

60. 3-4 4. Društvene krive indiferencije: Su negativnog nagiba
Su konveksne prema koordinatnom početku
Ne smeju da se seku
Sve je ovo tačno

61. 4-2 Kriva izvozne ponude pokazuje: a. Izvoznu ponudu b. Uvoznu tražnju
c. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu partnera
d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu ponudu zemlje 2 za nekim proizvodom

62. 4-3 4. Kriva izvozne ponude nagnuta je na osu koja meri a. Uvoznu robu
B. Izvoznu robu
c. Obe robe
d. Nerazmenljivo dobro