1. Tržište zdravstvene zaštite
Javne finansije
- vežbe -

2. Bilansni značaj i specifičnosti
Rashodi za zdravstvenu zaštitu imaju visok i rastući bilansni značaj u većini zemalja
Rast rashoda za zdravstvo posledica je:
uvođenja novih tehnologija
demografskih faktora (starije stanovništvo ima veće troškove lečenje)
civilizacijskog napretka (spremnost da se ulaže u zdravlje)
Procenjuje se da će i u budućnosti rashodi za zdravstvo (kao % BDP) rasti

3. Bilansni značaj i specifičnosti
SOURCE: US Census Bureau [2006, pp. 98, 443], and National Income and Product Accounts (

4. Kako funkcioniše tržište osiguranja
…kupci plaćaju premiju osiguranja osiguravajućem društvu u zamenu za garanciju da će se u slučaju određenog štetnog događaja dobiti naknada
Očekivana vrednost (EV) je prosečna vrednost svih mogućih neizvesnih ishoda, pri čemu se svaki ishod ponderiše verovatnoćom da će se dogoditi
Ako postoje dva moguća ishoda x1 i x2 i ako su njihove verovatnoće p1 i p2, respektivno, tada je očekivana vrednost jednaka:
EV=p1×x1+p2×x2
Aktuarski pravična premija osiguranja: premija osiguranja koja je za dati vremenski period jednaka očekivanoj isplati u istom periodu 4 4

5. Zašto se kupuje osiguranje?
Opcije osiguranja
Dohodak
Verovatnoća očuvanja zdravlja
Verovatnoća razboljevanja
Izgubljeni dohodak u slučaju bolesti
(A)
(B)
(C)
Dohodak ako osoba ostane zdrava
Dohodak ako se osoba razboli
Očekivana vrednost
Opcija 1: Bez osiguranja
$50,000
9 od 10
1od 10
$30,000
$20,000
$47,000
Opcija 2: Potpuno osiguranje: premija od $3,000 pokriva troškove od $30,000
1 od 10

6. Zašto ljudi kupuju osiguranje?B
Korisnost UB D UD UC C A UA
20,000
47,000
50,000
Dohodak

7. Da li su ljudi spremni da plate dodatnu proviziju za osiguranje?7 7

8. Da li su ljudi spremni da plate osiguranje sa dodatnom provizijom?
Tražnja za osiguranjem zavisi od oblika funkcije korisnosti (nivoa odbojnosti prema riziku)
Premija za preuzimanje rizika =
Aktuarski pravična premija + dodatna provizija
Da li su ljudi spremni da plate više nego što to odgovara aktuarski pravičnoj premiji osiguranja zavisi od njihovog odnosa prema riziku, koji se predstavlja njihovom funkcijom korisnosti
Averzija (odbojnost) prema riziku: preferencija da se plati više od aktuarski pravične premije kako bi se garantovala isplata naknade u slučaju štetnog događaja 8 8

9. Specifičnosti tržišta zdravstvene zaštite
Efikasno funkcionisanje tržišta zdravstvene zaštite je otežano zbog:
asimetričnih informacija i negativne selekcije
prisustva moralnog hazarda na tržištu zdravstvenih usluga
ostalih informacionih problema
eksternih efekata 9 9

10. Asimetrične informacije i negativna selekcija
situacija u kojoj jedna strana uključena u neku ekonomsku transakciju ima bolje informacije o dobru ili usluzi, koji su predmet trgovine, nego što ima druga
Negativna selekcija
pojava kada manje informisanu stranu u nekom poslu, bolje informisana strana navodi na pogrešan izbor.
Asimetrične informacije na strani osiguranika
…stoga osiguravajuće društvo svima naplaćuje istu premiju osiguranja
…i privlači visokorizične osobe, dok nisko niskorizične osobe mogu da odustanu od osiguranja 10 10

11. Da li negativna selekcija može da opravda državnu intervenciju?
Država može da reši problem pravičnosti
…tako što će obezbediti zdravstveno osiguranje celokupnoj populaciji
Omogućiti iskustveno utvrđivanje premije (nepravično?)
tako što će participaciju učiniti obaveznom i
utvrditi jedinstven iznos premija
Jedinstvena premija je neefikasna
…stoga što neki ljudi za osiguranje plaćaju više nego što ono za njih vredi, dok bi drugi želeli da plate više kako bi dobili bolje osiguranje
Sistem sa jedinstvenom premijom nije pravičan?
…zato što nagrađuje ljude koji nemaju zdrav životni stil 11 11

12. Osiguranje i moralni hazard
situacija u kojoj osoba koja je osigurana od nekog štetnog događaja menja ponašanje tako da se povećava verovatnoća štetnog događaja
Zaštita osiguravajućih kompanije od moralnog hazarda preko fiksne naknade
Dodatna sredstva se plaćaju u obliku:
participacije - fiksnog iznosa koji osiguranik plaća za zdravstvenu uslugu
saosiguranja – osiguranik plaća određeni procenat troškova zdravstvene usluge 12

13. Moralni hazard Cena po jedinici Čist gubitak a b Sm P0 h 0.2P0 Dm M0
Axes and labels
1st click – Dm
2nd click – Sm,
3rd click - brown rectangle
4th click - .2P0
5th click - gray rectangle
6th click – deadweight loss triangle
7th click – “Flat-of-the-curve medicine” h
0.2P0 Dm M0 M1
Medicinske usluge, godišnje 13

14. Javne finansije - vežbe -
Penzijsko osiguranje
Javne finansije
- vežbe -

15. Bilansna relevantnost: stanje i tendencije
Rashodi na penzije (% BDP) u godini u odabranim evropskim državama

16. Zašto država obezbeđuje penzije?
Ujednačavanje potrošnje
Asimetrične informacije i negativna selekcija
Druga obrazloženja
Paternalizam
Moralni hazard
Manji troškovi odlučivanja i administrativni troškovi
Preraspodela dohotka
Poboljšanje ekonomskog položaja starih 16

17. Sistemi finansiranja penzija
Postoje dva osnovna sistema finansiranja penzija:
sistem tekućeg finansiranja (pay-as-you-go)
sistem potpune kapitalizacije (fully funded)
Javni penzijski sistemi po pravilu se zasnivaju na tekućem finansiranju:
neki od javnih sistema (npr. u SAD) sadrže i elemente kapitalizacije
Privatni penzijski sistemi zasnivaju se ne modelu potpune kapitalizacije 17

18. Međugeneracijska preraspodela u okviru javnog penzijskog sistema
Da bi pay-as-you-go sistem bio u ravnoteži:
Nb  B = t  Nw  w
...gde je Nb broj penzionera, B prosečna penzija, t stopa doprinosa, Nw broj osiguranika i w prosečna zarada
Na osnovu prethodne jednačine dobija se da je prosečna penzija jednaka: 18

19. Uticaj javnog penzijskog sistema na štednju
Teorija životnog ciklusa štednje
pojedinci prilikom odlučivanja o potrošnji i štednji uzimaju u obzir okolnosti tokom čitavog života
Pojedinci sa odbojnošću prema riziku su skloni ujednačavanju potrošnje tokom života
Sistem penzijskog socijalnog osiguranja može značajno da promeni visinu životne ušteđevine preko:
efekta supstitucije bogatstva
efekta penzionisanja i
efekta poklanjanja 19

20. Budžetsko ograničenje sadašnje i buduće potrošnje
Tačka raspoloživosti – potrošač ne štedi niti se zadužuje D
Buduća potrošnja (c1)
(1+r)S
I1 + (1+r) S B I1
(1+r)B F
I1 - (1+r) B S M
I0 - S I0
Sadašnja potrošnja (c0) 20 20

21. Izbor između sadašnje i buduće potrošnje koji maksimizira korisnost
Buduća potrošnja (c1) E1
c1* A I1
Štednja M
c0* I0
Sadašnja potrošnja (c0) 21 21

22. Istiskivanje privatne štednje od strane javnog penzijskog osiguranja
Buduća potrošnja (c1)
c1* R A I1
Štednja bez javnog penzijskog osiguranja
(1+r)T T
Štednja uz javno penzijsko osiguranje M
c0*
I0T I0
Sadašnja potrošnja (c0) 22 22

23. Ostali mehanizmi uticaja javnog penzijskog sistema na štednju
Efekat penzionisanja
nakon uvođenja javnog penzijskog sistema ljudi su skratili radni vek
Efekat poklanjanja
roditelji mogu više da štede kako bi svojoj deci ostavili više u nasledstvo i time neutralisali distributivni efekat penzijskog osiguranja
Efekat supstitucije bogatstva predviđa da uvođenja javnog penzijskog sistema smanjuje štednju, dok efekat penzionisanja i efekat poklanjanja predviđaju da on povećava štednju 23

24. Uticaj penzija na efikasnost i pravičnost
Na osnovu većine istraživanja zaključuje se da javni penzijski sistem negativno utiče na štednju i spremnost za rad, što negativno utiče na ekonomsku efikasnost
Međutim, on takođe povećava sigurnost i blagostanje starih ljudi
Reformama penzijskog sistema nastoji se smanjiti njegov negativan uticaj na efikasnost, bez značajnijeg gubitka blagostanja starih 24

25. Održivost javnog penzijskog sistema u Srbiji
Održivost javnog penzijskog sistema zavisi od:
demografskih varijabli: prosečna dužina života, starosna struktura stanovništva i dr.
makroekonomskih varijabli: rast BDP, zaposlenosti i prosečnih zarada
fiskalnih parametara: stopa doprinosa, osnovica doprinosa i dr.
parametara penzijskog sistema: starosna i minimalna granica za penzionisanje muškaraca i žena, pravilo indeksacije opšteg boda i indeksacije penzija, uslova za prevremeno penzionisanje, uslova za beneficirani radni staž i dr.

26. Zadatak (br. 5, str. 222)
Pretpostavite da je kriva godišnje tražnje pojedinca za posetama lekaru prikazana jednačinom P = 100 – 25Q, pri čemu Q označava broj poseta lekaru tokom godine, a P cenu po poseti. Pretpostavite takođe da je granični trošak svake posete lekaru 50 $.
Koliko poseta godišnje bi bilo efikasno? Koliki su ukupni troškovi efikasnog broja poseta?
Pretpostavite da je pojedinac stekao osiguranje. Fiksna naknada ne postoji, a saosiguranje iznosi 50%. Koliko poseta lekaru će u tom slučaju učiniti? Koliki su troškovi koje lično plaća? Koliko osiguravajuće društvo plaća za posete lekaru ovog pojedinca?
Koliki je čist gubitak (ukoliko postoji) prouzrokovan ovakvom polisom osiguranja?
Šta će biti s veličinom čistog gubitka ako se ispostavi da je granična eksterna korist od posete lekaru 50 $?

27. Zadatak (br. 6, str. 222)
Pretpostavite da je vaša funkcija korisnosti U = ln(4I), gde je I visina dohotka ostvarenog u datoj godini. Pretpostavite da obično zarađujete $ godišnje, mada postoji verovatnoća od 5% da se iduće godine razbolite i zbog troškova lečenja izgubite $.
Kolika je vaša očekivana korisnost ako nemate osiguranje da vas zaštiti od ovog štetnog događaja?
Pretpostavite da možete da kupite osiguranje koje će vam pokriti gubitke ako se razbolite. Šta bi bila aktuarski pravična premija? Kolika je vaša očekivana korisnost ukoliko kupite polisu osiguranja?
Koji je najviši iznos koji ste spremni da platite za ovu polisu?

28. Zadatak (br. 2, str. 278)
U okviru svog plana za reformu socijalnog osiguranja kroz privatizaciju, dobitnik Nobelove nagrade Edvard Preskot (Edward Prescott) zalagao se za to da lični računi postanu obavezni kako bi se sprečilo da racionalni pojedinci namerno ne štede dovoljno [Prescott, 2004a].
Objasnite kako moralni hazard može da navede ljude na manju štednju ukoliko se socijalno osiguranje zameni dobrovoljnim ličnim računima. 28

29. Zadatak (br. 3, str. 278)
Godine odnos broja ljudi od 65 godina naviše i broja ljudi od 20 do 64 godine u Velikoj Britaniji iskazan u procentima bio je 26,7%. Godine očekuje se da će biti 45,8%.
Pod pretpostavkom da se primenjuje sistem tekućeg finansiranja socijalnog osiguranja, kakve bi promene doprinosa od do bile potrebne kako bi se sačuvao odnos penzija i plata iz 1990?
Ako bi stope doprinosa ostale nepromenjene, šta bi se dogodilo s odnosom penzija i plata? 29

30. Domaći zadatak (br. 6, str. 222)
Pretpostavite da je vaša funkcija korisnosti U = ln(4I), gde je I visina dohotka ostvarenog u datoj godini. Pretpostavite da obično zarađujete $ godišnje, mada postoji verovatnoća od 5% da se iduće godine razbolite i zbog troškova lečenja izgubite $.
Kolika je vaša očekivana korisnost ako nemate osiguranje da vas zaštiti od ovog štetnog događaja?
Pretpostavite da možete da kupite osiguranje koje će vam pokriti gubitke ako se razbolite. Šta bi bila aktuarski pravična premija? Kolika je vaša očekivana korisnost ukoliko kupite polisu osiguranja?
Koji je najviši iznos koji ste spremni da platite za ovu polisu?

31. Domaći zadatak
Pretpostavite da u sistemu tekućeg finansiranja penzija prosečna bruto zarada iznosi dinara (osnovica za doprinose), stopa doprinosa 22%, broj zaposlenih 2,1 miliona, a broj penzionera 1,7 miliona. Pretpostavljajući da se penzije finansiraju isključivo iz doprinosa, kao i da penzijski fond isključivo koristi doprinose za isplatu penzija izračunajte:
a) prosečnu penziju:______________
b) prosečnu penziju, ako se stopa doprinosa poveća na 26%: __________________
c) prosečnu penziju, ako se broj zaposlenih poveća na 2,5 miliona: ______________
d) prosečnu penziju, ako se prosečna zarada poveća na 65 hiljada: _______________
e) prosečnu penziju, ako se broj penzionera poveća na 1,9 miliona:_______________
f) prosečnu penziju, ako se broj penzionera poveća na 1,8 miliona, broj zaposlenih poveća na 2,3 miliona, a stopa doprinosa smanji na 19%: ____________________ 31