1. MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE11
MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDE

2. Osnovni koncepti makroekonomije otvorene privrede
Tema 9 Poglavlje 31
Osnovni koncepti makroekonomije otvorene privrede

3. Osnovni koncepti makroekonomije otvorene privrede
Otvorena i zatvorena privreda
Zatvorenom privredom se smatra ona privreda koja nema ekonomske odnose sa ostatkom sveta, tj.ona koja ništa ne uvozi ni izvozi, niti obavlja tokove kapitala.
Otvorenom privredom se smatra privreda koja slobodno uspostavlja ekonomske odnose sa ostalim privredama u svetu.

4. Osnovni koncepti makroekonomije otvorene privrede
Otvorena privreda
Otvorena privreda stupa u odnose sa osalim privredama na dva načina:
Kupuje i prodaje robe i usluge na svetskim robnim tržištima.
Kupuje i prodaje kapital na svetskim finansijskim tržištima.

5. MEĐUNARODNI TOKOVI ROBA I KAPITALA
Otvorena privreda
SAD su veoma velika i otvorena privreda- uvoze i izvoze ogromne količine roba i usluga.
Tokom protekle četiri decenije međunarodna trgovina i finansije postale su veoma važne.

6. Tokovi robe: Izvoz, Uvoz, Neto-izvoz
Izvoz predstavljaju robe i usluge koje su proizvedene u zemlji a prodate u inostranstvu.
Uvoz predstavljaju robe i usluge koje su proizvedene u inostranstvu, a prodate u zemlji .

7. Tokovi robe: Izvoz, Uvoz, Neto-izvoz
Neto izvoz (NX) je razlika vrednosti izvoza iz jedne zemlje i uvoza u tu zemlju.
Neto izvoz se još zove i trgovinskim bilansom.

8. Tokovi robe: Izvoz, Uvoz, Neto-izvoz
Trgovinski deficit je pojava kada je neto-izvoz (NX) negativan.
Uvoz > Izvoz
Trgovinski suficit je pojava kada je neto-izvoz (NX) pozitivan.
Izvoz > Uvoz
Trgovinska ravnoteža se odnosi na stanje u kom je vrednost neto–izvoza jednaka nuli, tj. vrednost izvoza je tačno jednaka vrednosti uvoza.

9. Tokovi robe: Izvoz, Uvoz, Neto-izvoz
Činioci koji utuču na neto-izvoz (NX)
Ukusi potrošača domaće i strane robe.
Cene roba i usluga u zemlji i u inostranstvu.
Odnosi razmene domaćeg i stranog novca; cena stranog novca izražena domaćim.

10. Tokovi robe: Izvoz, Uvoz, Neto-izvoz
Činioci koji utiču na neto-izvoz (NX)
Dohoci potrošača u zemlji i u inostranstvu.
Transportni troškovi prevoza robe iz zemlje u zemlju.
Politika države prema međunarodnoj trgovini.

11. Slika 1 Trgovinske veze privrede SAD sa svetom
Procenat
BDP 15
Uvoz 10
Izvoz 5
1950
1955
1960
1965
1970
1975
1980
1985
1990
1995
2000
Copyright © South-Western

12. Finansijski tokovi : Neto odliv kapitala
Neto odliv kapitala predstavlja razliku između vrednosti kupljene strane imovine od strane naših građana i vrednosti kupljene naše imovine od strane stranaca.
Američki državljanin kupuje akcije Toyota corporation a Meksikanac kupuje akcije Ford Motor corporation.

13. Finansijski tokovi : Neto odliv kapitala
Kada državljanin SAD kupi akcije meksičke telefonske kompanije Telmex, ova kupovina povećava neto odliv kapitala iz SAD
Kada državljanin Japana kupuje američke državne obveznice ovom kupovinom se smanjuje neto odliv kapitala iz SAD.

14. Finansijski tokovi : Neto odliv kapitala
Varijable koje utiču na Neto odliv kapitala:
Realne kamatne stope u inostranstvu (na inostranu aktivu).
Realne kamatne stope na domaću aktivu.
Uočeni ekonomski i politički rizici od držanja imovine u inostranstvu.
Politika države, vezana za strano vlasništvo nad domaćom aktivom.

15. Jednakost Neto Izvoza i Neto odliva kapitala
Neto izvoz (NX) i neto odliv kapitala (NCO) su tesno povezani.
Za privredu kao celinu NX i NCO se međusobno usklađuju, tako da važi:
NCO = NX
Ovaj identitet važi zato što svaka transakcija koja utiče na jednu stranu utiče i na drugu i to u istom iznosu.

16. Štednja, Investicije i njihov odnos u međunarodnim tokovima
Neto izvoz je komponenta BDP:
Y = C + I + G + NX
Nacionalna štednja je iznos dohotka koji ostaje posle pokrivanja potreba za tekućom potrošnjom i državnim nabavkama:
Y - C - G = I + NX

17. Štednja, Investicije i njihov odnos u međunarodnim tokovima
Nacionalna štednja (S) jednaka je Y - C – G pa je :
S = I + NX
Štednja
Domaće Investicije
Neto Odliv Kapitala = + S I
NCO = +

18. Slika 2 Nacionalna štednja, Domaće Investicije i Neto strane Investicije
(a) Nacionalna štedja i Domaće Investicije (u % BDP)
% BDP 20
Domaće investicije 18 16 14
Nacionalna štednja 12 10
1960
1965
1970
1975
1980
1985
1990
1995
2000
Copyright © South-Western

19. Slika 2 Nacionalna štednja, Domaće Investicije i Neto strane Investicije
(b) Neto Odliv kapitala (u % BDP)
% BDP 4 3 2
Neto odliv kapitala 1 –1 –2 –3 –4
1960
1965
1970
1975
1980
1985
1990
1995
2000
Copyright © South-Western

20. CENE U MEĐUNARODNIM TRANSAKCIJAMA: REALNI I NOMINALNI DEVIZNI KURSEVI
Na međunarodne transakcije utiču svetske (međunarodne) cene.
Dve najznačajnije svetske cene su nominali i realni devizni kursevi.

21. Nominalni devizni kurs
Nominalni devizni kurs je odnos razmene jedne valute za drugu, odnos u kom se može zameniti valute jedne zemlje za valutu druge.

22. Nominalni devizni kurs
Nominalni devizni kurs se objašjnava na dva načina:
preko broja jednica strane valute za jednu jednicu domaće
preko broja jedinica domaće valute za jedinicu strane.

23. Nominalni devizni kurs
Pretpostavimo da je odnos razmene između japanskog jena i američkog dolara 80 jena za dolar.
Jedan U.S. $ se menja za 80 jena.
Jedan jen se razmenjuje za 1/80 (= ) $ .

24. Nominalni devizni kurs
Apresijacija označava porast vrednosti domaće valute, mereno iznosom strane valute koja se za nju može kupiti.
Depresijacija označava pad vrednosti domaće valute, mereno iznosom strane valute koja se za nju može kupiti.

25. Nominalni devizni kurs
Kada se jedinicom domaće valute kupuje više strane valute dešava se apresijacija domaće valute.
Kada se jedinicom domaće valute kupuje manje strane valute dešava se depresijacija domaće valute.

26. Realni devizni kurs
Realni devizni kurs je odnos u kom se razmenjuju robe i usluge jedne zemlje za robe i usluge druge.

27. Realni devizni kurs
Realni devizni kurs poredi cene domaćih roba i stranih roba na domaćem tržištu.
Ako je nemačko pivo duplo skuplje od domaćeg, realni devizni kurs je 1/2 krigle nemačkog piva za kriglu domaćeg.

28. Realni devizni kurs
Realni devizni kurs zavisi od nominalnog kursa i od cena roba u dve države, izraženih u lokalnoj valuti.

29. Real Exchange Rates
Realni devizni kurs je ključna determinanta izvoznih i uvoznih tokova jedne zemlje.
RDK = NDK * (domaća cena/inostrana cena)

30. Real Exchange Rates
Depresijacija (pad) realnog deviznog kursa u jednoj zemlji znači da su proizvodi te države postali jeftiniji na svetskom tržištu, u poređenju sa stranim proizvodima.
To podstiče kupce u zemlji, a i u inostranstvu, da kupuju više robe iz te zemlje, a manje iz drugih zemalja.

31. Real Exchange Rates
Kao rezultat javlja se pojava da izvoz iz te zemlje raste, a uvoz opada, što povećava njen neto izvoz.
Obrnuto, apresijacija realnog kursa te zemlje znači da njeni proizvodi postaju skuplji u poređenju sa stranim i njen neto izvoz opada.

32. PRVA TEORIJA O ODREĐIVANJU DEVIZNOG KURSA: PARITET KUPOVNE SNAGE
Teorija pariteta kupovne snage je najjednostavnija i najšire prihvaćena teorija koja objašnjava promene deviznih kurseva.

33. Osnovna logika pariteta kupovne snage
Prema teoriji o paritetu kupovnih snaga jednica bilo koje domaće valute treba da moze da kupi istu količinu određene robe u bilo kojoj zemlji.
Drugačije rečeno, devizni kurs treba da bude takav da jednica domaće valute može da kupi istu količinu robe u bilo kojoj zemlji.

34. Osnovna logika pariteta kupovne snage
Prema ovoj teoriji, ako je pritet kupovne snage ostvaren, jednica bilo koje valute ima istu kupovnu moć u svim zemljama.
Delete this slide – it duplicates the prior slide???

35. Osnovna logika pariteta kupovne snage
Ova teorija se zasniva na zakonu jednake cene
Po ovom zakonu, bilo koja roba se mora prodavati po istoj ceni, bilo gde, tj. na svim tržištima.

36. Osnovna logika pariteta kupovne snage
Kada ovaj zakon nebi važio, postojala bi neiskorišćena mogućnost stvaranja profita u razmeni.
Proces stvaranja profita u razmeni na osnovu razlike u ceni roba na različitim tržištima naziva se ARBITRAŽA.

37. Osnovna logika pariteta kupovne snage
Ako bi tošlo do pojave arbitraže, cene koje se razlikuju na dva različita tržišt bi neminovno konvergirale.
Prema ovoj teoriji vluta jedne zemlje mora imati istu kupovnu snagu u svim zemljama, a devizni kursevi se uspostavljaju i menjaju upravo da bi to obezbedili.

38. Implikacije teorije pariteta kupovne snage
Kada bi kupovna snaga neke valute, recimo $, bila uvek ista, u SAD i u inostranstvu, tada se odnos razmene valuta , tj. devizni kurs nebi menjao.
Nominalni odnos razmene valuta, tj. nominalni devizni kurs, mora odražavati razlike u nivou cena roba i usluga u te dve zemlje.

39. Implikacije teorije pariteta kupovne snage
Kada centralna banka štampa velike količine novca, tada taj novac gubi vrednost, kako u smislu da se njime može kupiti sve manje roba i usluga, tako i u smislu da se za njega u razmeni može dobiti sve manje stranog novca.Dakle, cene na domaćem tržištiu rastu, a nominalni devizni kurs opada.

40. Slika 3: Novac, cene i nominalni devizni kurs u Nemačkoj za vreme hiperinflacije
Indexes
(Jan. 1921 5
100)
1,000,000,000,000,000
Money supply
10,000,000,000
Price level
100,000 1
Exchange rate
.00001
1921
1922
1923
1924
1925
Copyright © South-Western

41. Ograničenja teorije pariteta kupovne snage
Mnoge robe i usluge se ne mogu lako prenositi iz jedne u drugu zemlju. Postoje robe i usluge koje se mogu razmenjivati u međunarodnoj trgovini i koje se ne mogu razmenjivati.
Robe kojima se može trgovati nisu uvek savršeni substituti.

42. Rezime
Neto izvoz predstvalja razliku vrednosti domaćeg izvoza roba i usluga i vrednosti domaćeg uvoza tj. roba i usluga iz inostranstva, koje se prodaju na domaćem tržištu.
Neto odliv kapitala predstavlja vrednost imovine koju domaći državljani kupuju u inostranstvu, minus vrednost imovine koju stranci kupuju kod nas.

43. Rezime Ukupni odliv kapitala uvek je jednak ukupnom neto izvozu.
Ukupna (agregatna) štednja u nekoj privredi se može koristiti ili za investicije u zemlji, ili za kupovinu imovine u inostranstvu.

44. Rezime
Nominalni devizni kurs predstvalja relativnu cenu jedne valute izražene u drugoj.
Realni devizni kurs predstavlja relativnu cenu roba i usluga iz dve različite privrede.

45. Rezime
Kada se nominalni devizni kurs menja tako da se jedinicom domaće valute može kupiti više strane valute, tada kažemo da domaća valuta jača, a kurs joj apresira.
Kada se nominalni devizni kurs, pak, menja tako da se jedinicom domaće valute može kupiti manje strane valute, tada kažemo da domaća valuta slabi, a kurs joj depresira.

46. Rezime
Prema teoriji o paritetu kupovne snage, novčana jednica može kupiti istu količinu roba i usluga u svim zemljama.
Nominalni devizni kurs se menja tako da odražava promene nivoa cena u dve zemlje.