1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

2. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE
Preduzeće, zajmodavci i investitori – svi oni rade analizu finansijskih izveštaja. Vrsta analize varira u skladu sa posebnim interesima onog ko je provodi.
Trgovačke zajmodavce – dobavljače roba i usluga, najviše zanima likvidnost preduzeća, jer su njihova potraživanja kratkoročna.
Vlasnici obveznica čija su potraživanja dugoročna, zainteresovani su za analiziranje strukture kapitala preduzeća, glavnih izvora i upotrebe sredstava, profitabilnost preduzeća tokom vremena i za predviđanje buduće profitabilnosti.
Investitori u obične akcije kompanije zainteresovani su za sadašnje i buduće zarade kao i zaa stabilnost tih zarada oko smera trenda, znači za analizu profitabilnosti preduzeća.

3. Interni menadžment takođe koristi finansijsku analizu zbog unutrašnje kontrole i osiguravanja finansijskog stanja i uspešnosti preduzeća koju traže dobavljači kapitala.
Da bi mogao planirati budućnost, finansijski menadžer mora oceniti sadašnji finansijski položaj preduzeća i oceniti mogućnosti u odnosu na sadašnje finansijsko stanje.
Finansijski menadžer je posebno zainteresovan za prinos na ulaganje koji osiguravaju različite imovine kompanije i za efikasnost upravljanja imovinom.
Da bi efikasno mogao pregovarati za dobijanje eksternih sredstava finansiranja on mora biti upoznat sa svim aspektima finansijske analize koje koriste dobavljači kapitala u proceni preduzeća.

4. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
Finansijska analiza podrazumeva upotrebu različitih finansijskih izveštaja. Ovi izveštaji obavljaju nekoliko funkcija.
Bilans stanja sumira imovinu, obaveze i vlasničku glavnicu preduzeća u određenom vremenskom trenutku, na kraju godine ili tromesečja.
Bilans uspeha prikazuje prihode i rashode preduzeća tokom određenog perioda (godišnje, tromesečno)
Bilans stanja daje sliku finansijskog stanja preduzeća
Bilans uspeha sažeto opisuje profitabilnost preduzeća

5. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
Iz ova dva izveštaja, plus u nekim slučajevima manjim dodatnim informacijama, mogu se izvesti određeni izveštaji kao što je izveštaj o zadržanoj dobiti, izveštaj o izvorima i upotrebi sredstava i izveštaj o novčanim tokovima)
Za analizu finansijskih izveštaja danas se koriste kompjuterski programi za izradu tablica i za učestale analize ti programi omogućavaju laku izradu simulacija.

6. INFORMACIJE IZ BILANSA STANJA
Sa stanovišta finansijske analize izuzetno je značajna priprema finansijskih izveštaja u smislu sažimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe analize.
Iz tih razloga pozicije bilansa stanja se u aktivi grupišu prema principu opadajuće likvidnosti, a u pasivi po principu rastuće dospelosti. Zato se prvo navodi tekuća imovina a zatim fiksna.
Najlikvidnija imovina su novac i novčani ekvivalenti pa se zato oni prvi i pojavljuju. Što se imovina više udaljava od novca znači da je i manje likvidna.

7. AKTIVA/IMOVINA Tekuća imovina: Gotovina& Hod V 75,0 110 +35,0 433,1
promena
AKTIVA/IMOVINA
Tekuća imovina:
Gotovina& Hod V
75,0
110
+35,0
Potraživanja od kupaca
433,1
440
+ 6,9
Zalihe
339,9
350
+10,1
UKUPNA TEKUĆA IMOVINA
848,0
900
+52,0
Fiksna imovina:
Zemljište, oprema, zgrade, patenti, projekti
929,5
1.000
+75,0
Ispravka vrednosti
396,7
450
+53,3
NETO FIKSNA IMOVINA
532,8
550
+17,2
UKUPNA AKTIVA
1.380,8
1,450
+ 69,2

8. Broj akcija u milionima Cena akcije 42,23 50,00 + 7,77
PASIVA/OBAVEZE I
AKCIONARSKI KAPITAL
31.12.O2
promena
TEKUĆE OBAVEZE:
Kratkoročne do 1 god.
96,6
100
+3,4
Dospele obaveze
349,9
360
+ 10,1
UKUPNE TEKUĆE OBAVEZE
446,5
460
+ 13,5
DUGOROČNI DUG
425,0
450
+ 25,0
509,3
540
+ 30,7
UKUPNA PASIVA
1.380,8
1,450
+ 69,2
OSTALE FINANS INFORMACIJE
396,7
+53,3
TRŽIŠNA VREDNOST KAPITALA
532,8
550
+17,2
Broj akcija u milionima
Cena akcije
42,23
50,00
+ 7,77

9. RAZLIKA IZMEĐU TEKUĆE IMOVINE I TEKUĆIH OBAVEZA DAJE NETO OBRTNI KAPITAL
NETO OBRTNI KAPITAL= Tekuća imovina – tekuće obaveze
KAPITAL PREDUZEĆA = neto obrtni kapital + fiksna imovina
- dugoročne obaveze
AKCIONARSKI SOPSTVENI KAPITAL =
Nominalna vrednost akcija + kapitalna dobit + akumulirana dobit u korist povećanja kapitala akcionara
Zadržanu dobit čine svi akumulirani profiti od osnivanja kompanije, nakon odbijanja dividendi, tj dobit koja je zadržana – reinvestirana u preduzeće.
Ova dobit nije skup gotovine, već računovodstvena stavka koja služi za opis jednog od izvora finansiranja

10. PRIKAZ TRŽIŠNE CENE AKCIJE JE BITAN I RADI POREĐENJA TRŽIŠNE SA KNJIGOVODSTVENOM VREDNOSTI
U tablici vidimo da je ukupna imovina jednaka ukupnim obavezama + akcionarska glavnica.
Ovo je zapravo računovodstveni identitet.
Po pravilu obaveze preduzeća su poznate sa sigurnošću, pa se većina pitanja u računovodstvu vezana za bilans stanja odnose na imovinu.
Bitno je da smo svesni da su ovo računovodestveni brojevi a ne procenjene ekonomske vrednosti imovine
Računovodstvena vrednost fiksne imovine se zasniva na njenim stvarnim istorijskim tročkovima a ne na tome koliko bi ona koštala danas.
Zalihe se iskazuju po vrednosti koja je niža, nabavna ili tržišna a iznosi potraživanja ne moraju biti u potpunosti naplaćeni

11. PRIHODI
2.200
Troškovi prodatih proizvoda
1.980,0
Amortizacija
53,3
Dobit pre kamate i poreza
166,7
Rashodi od Kamata
42,5
Porez
49,7
Neto dobit
74,5
Dividende
43,8
Neraspodeljena dobit
30,7
Dobit po akcijama
5,26
Dividenda po akcijama
3,09

12. INFORMACIJE IZ BILANSA USPEHA NAM POKAZUJU DA SU IZNOSI:
OSTVARENIH PRIHODA = 2.200
UKUPNIH TROŠKOVA = 1.980,0
AMORTIZACIJE = 53,3
Dobit pre kamate i poreza je = 2200 – – 53,3 = 166,7 mil
Vidi se da je neto dobit dobijena nakon odbijanja troškova kamata i poreza raspodeljena u najvećoj meri za isplatu dividendi akcionarima = 43,8 a deo od 30,7 mil je zadržan za dalnje reinvestiranje
Veoma je bitno da identifikujemo upotrebu sredstava

13. IZVORI Iznos Napomena Neto dobit 74,5 Bilans uspeha 2003 Amortizacija
53,3
Gotovina
127,8
Povećanje duga
25,0
B stanja/Pasiva
Emisija akcija
Tabela – 509,3
Tabela 2 74,5 – 43,8
UKUPNI IZVORI
152,8
UPOTREBA
Investic u neto-obrtni K
38,5
NetoTekuća imovina 2003 minus 2002
Investic u fiksnu imovinu
70,5
B stanja aktiva 1000 – 929,5
Dividende
43,8
B uspeha
UKUPNO UPOTREBLJENO 152,8

14. ANALIZOM IZVORA I UPOTREBE SREDSTAVA MOŽEMO DA ZAKLJUČIMO DA U SLUČAJU PRDUZEĆA “KOMERC” SREDSTVA SU UPOTREBLJENA ZA:
Povećanje neto obrtnog kapitala
Fiksne imovine
Za isplatu dividendi

15. POVEĆANJE NETO OBRTNOG KAPITALA
NETO OBRTNI KAPITAL NETO OBRTNI KAPITAL 2003
848 – 446,5 = 401, – 460 = 440 mil
RAZLIKA: 440 – 401,5 = 38,5 mil
UKAZUJE NA INVESTICIJU OD 38,5 mil U OBRTNI KAPITAL
Što znači da upotreba sredstava jednim delom proističe i iz investicije u obrtni kapital.

16. POVEĆANJE FIKSNOG KAPITALA
FIKSNI KAPITAL JE SA 929,5 (2002) POVEĆAN NA mil 2003 godine
POVEĆANJE FIKSNOG KAPITALA: 1000 – 929,5 = 70,5
Znači 70,5 mil je upotrebljeno za investicije u fiksni kapital

17. UPOTREBA SREDSTAVA NA RASPODELU DIVIDENDI
NA OVU UPOTREBU NAM UKAZUJE INFORMACIJA IZ BILANSA USPEHA U KOM JE NAZNAČENO DA JE 43,8 mil UPOTREBLJENO NA RASPODELU DIVIDENDI.
UKUPNA UPOTREBA SREDSTAVA JE:
38,5 + 70,5 + 43,8 = 152,8

18. MEĐUTIM BILANS USPEHA PREDUZEĆA KOMERC 2003 POKAZUJE DA JE PREDUZEĆE OSTVARILO DOBIT IZ POSLOVANJA OD 127,8 mil din
Neto dobit 74,5 + amortizacija 53,3 = 127,8
Sa obzirom da je upotreba sredstava 152,8 mil pojavljuje se razlika od 25 mil.
Razlika potiče iz dugoročnog duga za 25 mil = 450 – 425
U bilansu uspeha možemo videti da je preduzeće povećalo i svoj akcionarski kapital zadržanom akumulacijom u iznosu od 30,7 mil.
74,5 – 43,8 = 30.7
Znači izvore sredstava čine:
Gotovina iz poslovanja + gotovina od investiranja + novi dugoročni dugovi + nova emisija H od V

19. TEHNIKA FINANSIJSKE ANALIZE
Finansijska analiza je proučavanje funkcionalnih odnosa koji postoje između određenih pozicija u finansijskim izveštajima, sa ciljem donošenja verodostojne ocene finansijskog položaja i aktivnosti preduzeća.

20. Oruđa koja se upotrebljavaju za određivanje finansijskog stanja i uspešnosti preduzeća su finansijski odnosi.
Finansijski analitičar se koristi tim odnosima kao što se lekar koristi laboratorijskim nalazima kako bi dijagnostifikovao zdravlje pacijenta.
U međusobnoj kombinaciji, ovi podaci nude korisne podatke o zdravlju preduzeća - njegovom finansijskom stanju i profitabilnosti. Anlaliza potrebnih sredstava i finansijskog stanja i profitabilnosti na kraju daje analizu poslovnog rizika preduzeća.
Neke kompanije imaju ugrađeni veći rizik poslovanja jer se bave delatnostima podložnim velikim oscilacijama u poslovanju, dok su neke opterećene manjim rizikom.
ANALITIČAR MORA ODREDITI STEPEN POSLOVNOG RIZIKA PREDUZEĆA KOJE ANALIZIRA.

21. KARAKTERISTIKE POTREBE SREDSTAVA UTICAĆE NA VRSTU FINANSIRANJA KOJA ĆE SE UPOTREBITI.
Ako postoji sezonska potreba za sredsvima ona sama po sebi vodi do kratkoročnog finansiranja obično bankarskih kredita.
STEPEN POSLOVNOG RIZIKA TAKOĐE UTIČE NA VRSTU FINANSIRANJA KOJE ĆE SE UPOTREBITI
Što je poslovni rizik veći finansiranje zaduživanjem postaje manje poželjno u odnosu na finansiranje običnim akcijama.
FINANSIJSKO STANJE I PROFITABILNOST PREDUZEĆA TAKOĐE UTIČU NA VRSTU FINANSIRANJA
Ukoliko je likvidnost preduzeća veća time je bolje i ukupno finansijsko stanje. Ako je preduzeće profitabilnije to znači da može sebi da priušti da se upusti u rizičnije načine finansiranja.

22. NA KRAJU DOLAZE PREGOVORI SA DOBAVLJAČIMA KAPITALA.
Nije dovoljno samo napraviti finansijski plan, već se taj plan mora predstaviti dobavljačima kapitala.
Eksterni dobavljači se mogu i ne moraju složiti niti sa traženim iznosom niti sa vrstom finansiranja koje je predložilo preduzeće, pa na kraju obično dolazi do kompromisnog rešenja.
Često ovi pregovori liče na cenkanje na nekom orijentalnom bazaru.
Bitno je napomenuti da saradnja preduzeća i razvijeni odnosi sa dobavljačima kapitala određuju uslove, iznos i cenu finansiranja.

23. UPOTREBA FINANSIJSKIH ODNOSA
Finansijska analiza je u osnovi racio analiza izražena u prostoj matematičkoj formuli kroz odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj.
Instrumenti koji se koriste za proveru finansijskog zdravlja preduzeća se nazivaju finansijski odnosi ili ti indeksi.
Odnose između bilansnih pozicija izražavaju racio brojevi.
Oni povezuju dva finansijska podatka, tako što dele jednu
količinu sa drugom.

24. ANALIZA FINANSIJSKIH ODNOSA OBUHVATA SLEDEĆA UPOREĐIVANJA.
Izvođenje racio brojeva zasnovanih na upoređivanju sadašnjih odnosa sa prošlim i očekivanim budućim odnosima za istu kompaniju. Odražavaju postizanje željenih ciljeva i ciljeva koje je potrebno ostvariti.
Izvođenje racio brojeva utvrđenih na bazi odnosa tekuće imovine i tekućih obaveza preduzeća, koji se mogu uporediti sa tekućim odnosom za prošlu godinu
Upoređivanje sa racio brojevima privredne grane kojoj pripada preduzeće.
Uočljivo je da finansijska analiza ne razmatra jedan odnos u jednoj vremenskoj tački, već odnos tokom vremena kako bi analitičar odredio oblik promene i utvrdio poboljšanje/pogoršanje u finansijskom stanju i profitabilnosti preduzeča tokom vremena.

25. METODA UPOREĐIVANJA SA SPOLJNIM IZVORIMA ODNOSA U DELATNOSTI – PRIVREDNOJ GRANI
Ova metoda uključuje upoređivanje odnosa za jedno preduzeće sa odnosima za slična preduzeća ili proseke delatnosti u određenom vremenskom trenutku.
Ona nam pomaže u identifikovanju bilo kojeg značajnijeg odstupanja od primenljivog proseka ili standarda određene delatnosti.
Ove proseke obično daje ministarstvo za trgovinu ili ekonomski instituti za makro i mikro ekonomska istraživanja.
Međutim zanemarivanje prirode delatnosti može dovesti do pogrešne interpretacije odnosa. Jer recimo kriterijum da sve kompanije imaju tekući odnos najmanje 1.5 do 1 je neprikladan, jer pravi je test likvidnosti da li je kompanija sposobna platiti svoje račune na vreme.

26. METODA UPOREĐIVANJA SA SPOLJNIM IZVORIMA ODNOSA U DELATNOSTI – PRIVREDNOJ GRANI
Tekuću likvidnost, tj sposobnost plaćanja svojih računa na vreme imaju mnoge velike kompanije mada su im tekući odnosi mnogo ispod 1.5 do 1.
To zavisi od prirode delatnosti.
BENCHMARKING – upoređivanje poslovanja i uspešnosti kompanija sa svetskim kompanijama – se takođe može primeniti na analizu odnosa. Upoređivanjem odnosa za preduzeće sa prosecima za delatnost tokom vremena, možete uporediti odnose za preduzeće sa “ benchmarkom “ ili konkurentom svetske klase u delatnosti kojoj preduzeće pripada.

27. VRSTE FINANSIJSKIH ODNOSA / POKAZATELJA ODNOSI IZ BILANSA STANJA
Pokazatelji finansijskog levridža ( zaduženosti)
pokazuju granicu do kojeg se preduzeće može zaduživati finansiranjem
Pokazatelji likvidnosti
Mere sposobnost preduzeća da podmiri kratkoročne obaveze
ODNOSI BILANSA STANJA SUMIRAJU ASPEKT FINANSIJSKOG STANJA PREDUZEĆA U ODREĐENOM VREMENSKOM TRENUTKU, TRENUTKU U KOM JE IZRAĐEN BILANS STANJA
Daju odgovore na pitanja:
Da li je preduzeće zaduženo ? Da li je iznos duga rezultat lošeg poslovanja ?
Da li je preduzeće likvidno i može li se osloniti na gotovinu sa kojom raspolaže ?

28. VRSTE FINANSIJSKIH ODNOSA / POKAZATELJA
ODNOSI IZ BILANSA USPEHA I BILANSA STANJA
Pokazatelji rentabilnosti
povezuju finansijske obaveze preduzeća i njegovu sposobnost da ih podmiruje ili pokrije
Pokazatelji aktivnosti
Mere koliko je preduzeće efikasno u upotrebi svoje imovine
Pokazatelji profitabilnosti
Povezuju profite sa prihodom od prodaje i investicija
ODNOSI BILANSA USPEHA I STANJA SUMIRAJU ASPEKT USPEŠNOSTI PREDUZEĆA TOKOM RAZDOBLJA OBIČNO 1 GODINE
Da li je poslovanje preduzeća profitabilno/rentabilno ?
Da li je preduzeće efikasno koristi svoju imovinu ?
Kako investitori procenjuju poslovanje preduzeća i da li su očekivane procene realne ?

29. ODNOSI IZ BILANSA STANJA Pokazatelji likvidnosti
povezuju finansijske obaveze preduzeća i njegovu sposobnost da ih podmiruje ili pokrije
TEKUĆI RACIO LIKVIDNOSTI
Tekuća imovina/ tekuće obaveze
Racio Komerca je 1,95 = 900/460
Racio za privrednu granu komerca je 1,3
Pokazuje da li se raspoloživom imovinom mogu pokriti tekuće obaveze. On pokazuje sa koliko je obrtnog kapitala pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza. Svaki dinar kratkoročnih obaveza je u primeru pokriven sa 1,95 din tekuće imovine.
Likvidnost preduzeća se po ovom raciu nalazi iznad proseka za svoju granu.

30. TEKUĆI RACIO LIKVIDNOSTI
Tekući racio likvidnosti treba tretirati sa oprezom i tamo gde se pojave značajna odstupanja sa prosekom grane analitičar treba da obrati posebnu pažnju.
Može se desiti da kompanija pokazuje da je previše likvidna u odnosu na prosečnu likvidnost grane, što može da ukazuje na neostvarenu profitabilnost.
Kompanija recimo može da ima veći iznos obrtnog kapitala koji je vezan za zalihe sa malim koeficijentom obrta a da mu kratkoročne obaveze dospevaju u bliskoj budućnosti.
Preduzeće čija se tekuća imovina u najvećoj meri sastoji od novca i nedospelih potraživanja se smatra likvidnijim od preduzeća čija se imovina pretežno sastoji od zaliha.
Zato je potrebno izračunati i koeficijentt obrta pojedinih pozicija obrtnog kapitala, kupaca, zaliha da bi se utvrdilo vreme konvertovanja u gotovinu.

31. Gotovina + Kratkoročne H od V/ kratkoročne obaveze
ODNOS KISELOSTI ILI RACIO GOTOVINE– brzi test
Ovo je znatno strožijI test tekuće likvidnosti i služi kao dodatak tekućem odnosu u analizi likvidnosti. On eliminiše zalihe i potraživanja od kupaca i ostavlja samo gotovinu i utržive HV
Gotovina + Kratkoročne H od V/ kratkoročne obaveze
Za Komerc racio je 0,2 =110/460
Racio privredne delatnosti je 0,1
Racio pokazuje da svaki dinar kratkoročnih obaveza nije pokriven likvidnim obrtnim sredstvima.

32. Neto obrtni kapital/ukupna imovina
RACIO NETO OBRTNOG KAPITALA I UKUPNE IMOVINE
Neto obrtni kapital/ukupna imovina
Tekuća imovina – tekuće obaveze / ukupna imovina
Za Komerc racio je 0,30 = 900 – 460/ 1.450
Racio u grani je 0,06
Pokazuje ukazuje na veličinu neto obrtnog kapitala u odnosu na ukupnu imovinu preduzeća.
Preduzeće koje ima veći iznos neto obrtnog kapitala uz brzu konverziju zaliha i potraživanja u gotovinu ima i veći stepen likvidnosti, jer neto obrtni kapital u krajnjoj instanci određuje sposobnost preduzeća za kratkoročno zaduživanje.

33. PREDUZIMANJE RADNJI OD STRANE FINANSIJSKOG MENADŽERA NEPOSREDNO PRED IZRADU FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA U CILJU STVARANJA POVOLJNIJE OD STVARNE SITUACIJE.
Banka ispituje finansijsko stanje preduzeća u cilju odobravanja zahtevanog kratkoročnog kredita.
Banku će zato interesovati trenutna situacija preduzeća kao znak njegove kratkoročne solventnosti.
Preduzeće može da odgodi neke nabavke ili da proda utržive H od V i raspoloživi novac upotrebi za isplatu nekih obaveza
Smanjivanjem iznosa tekućih obaveza sa kojima se deli tekuća imovina raste i racio tekuće likvidnosti. Međutim ovo bi se moglo nazvati kozmetičkim ulepšavanjem
Finansijski menadžer bi trebao da ima uvid u prosek mesečnih ili tromesečnih odnosa likvidnosti kako bi sam pratio realno stanje.

34. ODNOSI FINANSIJSKE ZADUŽENOSTI
Finansijski levridž – procenjuje efekat poslovanja i sposobnost preduzeća u podnošenju rizika od zaduživanja. Ovaj racio kvantifikuje rizik poslovanja izazvan visinom fiksnih finansijskih rashoda, tj kamate na pozajmljeni kapital.
Finansijski levridž može da bude rizik ili prinos. On je prinos ukoliko je stopa prinosa na ukupni kapital veća od cene pozajmljenog kapitala i rizik kada je prosečna kamatna stopa veća od stope prinosa na ukupni kapital jer smanjuje stopu prinosa na sopstveni kapital.

35. Racio ukupnog duga/ ukupnog kapitala
ODNOSI FINANSIJSKE ZADUŽENOSTI
Racio ukupnog duga/ ukupnog kapitala
(Dugoročni d + kratkoročni d + lizing)/
(dugoročni d + kratkoročni d + lizing + akcionarski kapital)
Racio Komerca je 0,63 ili 63% = ( )/( )
Racio privredne grane Komerca je 0,66
Može se zaključiti da se preduzeće kreće u okviru nižeg proseka u delatnosti što je u ovom slučaju dobro i isto tako pokazuje učešće pozajmeljenog kapitala preduzeća u ukupnom kapitalu u procentu od 63%

36. Racio dugoročnog duga/ ukupnog kapitala
ODNOSI FINANSIJSKE ZADUŽENOSTI
Racio dugoročnog duga/ ukupnog kapitala
(Dugoročni d + lizing)/ ukupni kapital
Ovaj odnos se bavi samo dugoročnom kapitalizacijom preduzeća
Racio Komerca je 0,45 ili 45% = 450 / ( )
Racio privredne grane Komerca je 0,53
Ova nam mera govori o relativnoj važnosti dugoročnog zaduženja u strukturi kapitala preduzeća tj o odnosu dugoročnih pozajmljenih sredstava prema ukupnim izvorima finansiranja. Preduzeće komerc ima racio koji je u skladu sa raciom delatnosti.

37. Racio ukupnog duga/ akcionarskog kapitala – bilansni levridž
ODNOSI FINANSIJSKE ZADUŽENOSTI
Racio ukupnog duga/ akcionarskog kapitala – bilansni levridž
Ukupan dug / akcionarski kapital
Racio Komerca je 0,83 ili 83% = 450 / 540
Racio privredne grane Komerca je 1,12 ili 112 %
Racio pokazuje da je preduzeće na svaki dinar sopstvenog kapitala angažovalo 0,83 dinara pozajmljenog dugoročnog kapitala. Visok racio govori o većem finansijskom levridžu i višem stepenu rizika.
Ova nam mera govori o učešću dugoročnog kapitala u akcionarskom kapitalu tj ukazuje nam na finansijsku strukturu preduzeća tj na relativni odnos pozajmljenih prema sopstvenim izvorima finansiranja. Preduzeće Komerc ima racio koji je u skladu sa raciom delatnosti.

38. ODNOSI IZ BILANSA USPEHA I BILANSA STANJA
Odnosi pokrića
Odnosi aktivnosti
Odnosi profitabilnosti
Pokazatelji prinosa po akciji – procene investitora
Sve ove racie izvodima iz kombinovanih podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja
Sada svaki odnos povezuje stavku toka ( bilans uspeha) sa drugom stavkom toka ili kombinacju stavki toka i stanja.

39. Racio levridž pokrića ODNOSI POKRIĆA
(Dobit pre plaćanja kamata i poreza + amortizacija)
/ troškovi kamate
Za komerc racio je 5,17 = (166,7 + 53,3)/ 42,5
Racio privredne grane komerca je 2,9
Pokazuje sposobnost preduzeća da raspoloživim iznosom dobiti pre plaćanja kamata i poreza, pokrije fiksne rashode na kamate.
Ovaj racio je signal inteziteta finansijskog opterećenja.
On meri koliko su puta obaveze prema fiksnim troškovima pokrivene prihodom tj iznosom gotovine.
Komerc je van proseka grane i njegov racio ukazuje da nije opterećen troškom na kamate i da ga bez problema podmiruje.

40. Racia efikasnosti ili obrtaja
ODNOSI AKTIVNOSTI - EFIKASNOSTI
Racia efikasnosti ili obrtaja
Mere koliko je preduzeće efikasno u upotrebi svoje imovine
Efikasnost se izražava kroz racia poslovnih kategorija po kojima se ocenjuju poslovne aktivnosti: zalihe, prodaja , obaveze prema dobavljačima
Racia efikasnosti obuhvataju sve bitne odnose između prihoda i troškova sa jedne i pojedinačnih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva sa druge strane i oni se nazivaju koeficijentima obrta imovine.
Utvrđivanje i kontrola ovih koeficijenata je značajna za finansijskog menadžera jer ukazuje na stanje likvidnosti i rentabilnosti.

41. Koeficijent obrta kupca – potraživanja
ODNOSI AKTIVNOSTI - EFIKASNOSTI
Koeficijent obrta kupca – potraživanja
Neto prihod od prodaje/prosečan saldo kupaca
Za Komerc racio je 5,04 = 2.200/ ((433, ) / 2)
Za privrednu granu racio je 8,0
Preduzeće ima obrtaj naplate potraživanja ispod granskog proseka, ono naplaćuje svoja potraživanja u proseku 5 puta godišnje.
Prosečan period naplate potraživanja
Broj dana u godini/ koeficijent obrtaja = 365/5,04 = 72,4
Kada kreditni period iznosi 30 dana a prosečan period naplate je 74 dana, vidi se da je preduzeću narušena likvidnost i da postoji slaba efikasnost u naplati potraživanja, čime vidimo da su ovi pokazatelje dobra provera racia likvidnosti.

42. Koeficijent obrta zaliha
Cena koštanja prodate robe/prosečne zalihe
Za Komerc racio je 5,7 = 1980/ (( 339, )/2)
Za privrednu granu racio je 6,4
Preduzeće ima obrtaj zaliha ispod granskog proseka, ono obrne svoje zalihe prosečno 5 puta godišnje.
Ovaj koeficijent osigurava informaciju o likvidnosti zaliha i tendenciji njihovog viška.
Prosečan period obrta zaliha
Broj dana u godini/ koeficijent obrtaja = 365/5,7 = 64 dana
Prosečno vreme trajanja zaliha pre nego što se pretvore u potraživanja je 64 dana.

43. Period pretvaranja zaliha u gotovinu
Kada se zalihe pretvore u potraživanja to ne znači da su se one pretvorile u gotovinu. Troškovi prodatih proizvoda zajedno sa ostvarenom dobiti ostaju vezani u potraživanjima od kupaca i tek sa njihovom naplatom se pretvaraju u novac.
Period pretvaranja zaliha u gotovinu =
Period zadržavanja zaliha + period naplate potraživanja
64 dana + 72 dana = 136 dana
Smanjenje ovih perioda povoljno deluje na likvidnost preduzeća, jer bi se ubrzao vremenski ciklus naplate potraživanja i pretvaranja zaliha u gotov novac.
Time se povećava rentabilnost poslovanja jer se angažuje srazmerno manji obim imovine uz brži obrt.

44. Koeficijent obrta obaveza spram dobavljača
Vrednost godišnjih nabavki / prosečan saldo dobavljača
Vrednost godišnjih nabavki = cena koštanja proizvoda + / - iznos promene zaliha na kraju perioda u odnosu na početno stanje.
( ,5) / ((446, )/2) = 4,4
Granski koeficijent je 6,3
Koeficijent pokazuje da Komerc svoje obaveze ispunjava u proseku 4 puta godišnje ili na svakih 82 dana što je ispod granskog proseka.
Prosečan period plaćanja dobavljača = 365/4,4 = 82,9

45. Prosečno vreme plaćanja dobavljača se analizira u kontekstu prosečnog vremena naplate potraživanja.
ova dva vremenska perioda trebalo da budu usaglašena zato što preduzeće jedino efikasnom naplatom potraživanja može isplatiti dospele obaveze.
Prosečan period plaćanja dobavljača = 82 dana
Prosečan period naplate potraživanja = 72 dana
U primeru Komerca vidimo da je period naplate potraživanja kraći od plaćanja obaveza što je svakako bolja situacija za preduzeće sa aspekta likvidnosti, za koju se vidi da u ovom slučaju nije ugrožena.

46. POSLOVNI CIKLUS I GOTOVINSKI CIKLUS
Poslovni ciklus je vremenski period koji protekne od momenta nastanka novčane obaveze za nabavke do naplate potraživanja iz prodaje dobara i usluga.
Matematički poslovni ciklus je jednak zbiru
Prosečan period zadržavanja zaliha = 64 dana
Prosečan period naplate potraživanja = 72 dana
Poslovni ciklus za Komerc je 136 dana
Granski pokazatelj 117 dana
Komercu treba dodatnih 19 dana za proizvodnju, prodaju i naplatu potraživanja u odnosu na prosečno preduzeće iz iste delatnosti.
Preduzeće sa kratkim poslovnim ciklusom posluje efikasno sa relativno malim iznosom tekuće imovine, niskim tekućim odnosom i odnosima trenutne likvidnosti.

47. GOTOVINSKI CIKLUS
Sa obzirom da stvarni novčani izdaci nastaju obično kasnije od preuzimanja novčanih obaveza za nabavke zbog uslova kreditiranja, ako želimo da izračunamo vreme koje protekne od stvarnog novčanog izdatka za nabavke do naplate gotovine tada dobijamo gotovinski ciklus
Gotovinski ciklus = poslovni ciklus – p.p.p dobavljača
Za Komerc to je 136 – 82 = 54 dana
Granski pokazatelj je 117 – 88 = 29 dana
Međutim potreban je poseban oprez u analiziranju ove mere jer ciklus gotovine može da se skrati iz zbog loše finansijske odluke ne plaćanja računa. Time se dobija veći koeficijent obrta obaveza u danima koji kada se oduzme od poslovnog ciklusa daje niski tj kratki ciklus gotovine.

48. ODNOSI PROFITABILNOSTI
Profitabilnost u odnosu na prihode od prodaje
Koeficijent obrta ukupne imovine – kapitala
Neto prihod od prodaje/ ukupni kapital
Za Komerc koeficijent je 1,52 = 2200/ 1.450
Za granu racio je 0,90
Znači Komerc je iznad granskog proseka jer na 1 din angažovanog kapitala ostvari 1,52 dinara prihoda pa se može zaključiti da efikasno koristi svoju ukupnu imovinu.

49. Stopa bruto dobiti ODNOSI PROFITABILNOSTI
(Neto prihodi od prodaje – trošak prodanih proizvoda)/
neto prihod od prodaje
Za Komerc koeficijent je 0,10 ili 10% = (2200 – 1980) / 2200
Znači dobit preduzeća u odnosu na prihode od prodaje nakon oduzimanja troškova proizvoda je 10 %
Ukoliko je ova marža iznad granske marže to znači da je preduzeće rentabilno tj efikasno u proizvodnji i prodaji proizvoda iznad troškova.

50. Stopa neto dobiti
Neto dobit nakon poreza / neto prihod od prodaje
Za Komerc koeficijent je 3,3% = 74,5/2.200,0
Znači dobit preduzeća u odnosu na prihode od prodaje nakon oduzimanja svih troškova i poreza na dobit je 3,3 %
Pokazuje da je Neto dobit po dinaru prihoda od prodaje približno 3 pare od svakog dinara iz prihoda od prodaje (deo dobiti nakon poreza.)
Ako je koeficijent preduzeća veći od granskog to ukazuje na njegovu natprosečnu profitabilnost prodaje
Ako se marža bruto dobiti tokom vremena ne menja a marža neto dobiti pada, uzrok je u povećanju neproizvodnih troškova.
Ako bruto marža pada, razlog je u povećanju proizvodnih trošk.

51. PROFITABILNOST U ODNOSU NA INVESTICIJE
Druga grupa odnosa profitabilnosti povezuje profite i ulaganja
Prinos na ulaganje ROI Return on Investment
Poznata i kao ROA kao Return on Assets- prinos na aktivu
Neto dobit nakon poreza/ukupna imovina
Za Komerc, za fiskalnu godinu 2003 ROI je:
74,5/ = 5,13
Granski racio za ROI je – 0,4
Komerc je znatno iznad proseka svoje grane i pokazuje rentabilnost ulaganja tj da je na svakih sto dinara uloženog kapitala ostvarena dobit od 5,13 dinara.
Generalno ROI meri profitabilnost ili prirast kapitala po novčanoj jedinici ulaganja.

52. ROI I Du Pontov pristup
ROI ili sposobnost ostvarivanja zarade na ukupnu imovinu
Sposobnost ostvarivanja zarade =
Profitabilnost prihoda od prodaje X efikasnost imovine
ROI = stopa neto dobiti X koeficijent obrta ukupne imovine
5,11% = 3,3 % x 1,52 %
Ova dva odnosa sami za sebe ne govore mnogo o sposobnosti zaradjivanja, ali zajedno povećanjem obrta kapitala i povečanjem marži neto profita dolazi do sposobnosti ostvarivanja zarade.
Ovaj model je interesantan zato što dva preduzeća sa različitim racijima ova dva pokazatelja mogu dati isti rezultat sposobnosti ostvarivanja zarade

53. Prinos na glavnicu ili sopstveni akcijski kapital
ROE - Return on Equity
Ovo je mera stope neto dobiti i glavnice uloženog akcionarskog kapitala
Neto dobit / akcionarski kapital
Za Komerc ROE je:
0,13 ili 13% = ,5 / 540
U fiskalnoj 2003 na svakih 100 dinara uložene akcionarske glavnice ostvarena je dobit od 13 dinara.
Ovaj odnos nam govori o sposobnosti ostvarivanja zarade u odnosu na knjigovodstvenu vrednost akcionarskih ulaganja. Visok prinos na ulaganja ukazuje na prihvatanje kvalitetnih investicionih predloga i na efikasno upravljanje troškovima.

54. ROE - Return on Equity – Du Pontov sistem
Pomaže u detaljnijem analiziranju prinosa – rastavljanju mere prinosa na njene komponente.
Marža neto dobiti x koeficijent obrta ukupne imovine x multiplikator glavnice.
Multiplikator glavnice je još jedna mera finansijskog levridža. Što je veći odnos duga i glavnice, multiplikator je veći.
= ukupna imovina / akcionarska glavnica
Za Komerc ROE je: 3,3 x 1,52 x 2,68 = 13 %
Granski ROE je - 10
Za sve odnose profitabilnosti potrebno je upoređivati jednu kompaniju sa drugim sličnim kompanijama i standardima delatnosti.

55. Stopa povraćaja na investirani kapital
Neto dobit nakon poreza/ dugovne H od V + akcije
Ova stopa se koristi za postavljanje cena na onaj nivo koji će investitoru obezbediti kapital uložen u akcije a kompaniji pokriti troškove kapitala.

56. ODNOSI ZARADE KOJI INTERESUJU INVESTITORE U SVRHU PROCENE POSLOVANJA PREDUZEĆA
Racio zarade po akciji = tržišna cena akcije/ zarada po akciji
Za Komerc = 50/5,26 = 9,5
Visok racio investitoru ukazuje na sigurnost ulaganja u preduzeće, jer on ukazuje na mogućnost daljneg rasta predzeća.
Neto dobit po akciji = neto dobit / broj izdatih akcija
Za Komerc = 74,5/14,16 = 5,26 dinara

57. ODNOSI ZARADE KOJI INTERESUJU INVESTITORE U SVRHU PROCENE POSLOVANJA PREDUZEĆA
Dividendna stopa = dividenda po akciji / tržišna cena po akciji
Za Komerc = (43,8/14,16) / 50,00 = 0,06 ili 6%
Ova mera pokazuje tekući prinos koji akcionar ostvaruje u procentu u odnosu na tržišnu vrednost akcije koju poseduje.
Racio tržišne spram knjigovodstvene vrednosti akcije
= tržišna cena akcije / knjigovodstvena cena akcije
Za Komerc = 50/38,13 = 1,31 ili 31 %
Tržišna cena akcija je veća za 31 %

58. Suštinsko razumevanje korišćenja racio brojeva podrazumeva analiziranje levih i desnih strana jednačina , što omogućuje sposobnost pronicanja u uzroke smanjenja i povećanja koeficijenata.
Koeficijenti nisu svetski standardizovani, što znači da ne postoji univerzalni model za optimalnu strategiju poslovanja.
Iz tog razloga strategije poslovanja se projektuju spram postojećih uslova poslovanja i spram pretpostavki o budućim uslovima poslovanja.