1. Statistika ekonomske aktivnosti
II deo
Produktivnost

2. Produktivnost Sadržaj predavanja
Cilj i primena indikatora produktivnosti
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Produktivnost rada
Dekompozicija ekonomskog rasta

3. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti
Produktivnost – odnos količine ostvarenog autputa i količine uloženog inputa
Produktivnost meri efikasnost proizvodnje
Merenje produktivnosti zavisi od raspoloživih podataka i od namene
Nivo vs dinamika produktivnosti
Dinamika produktivnosti se izražava indeksom ili stopom rasta produktivnosti

4. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti
Svrhe merenja produktivnosti:
Nacionalne procene i međunarodna poređenja
Razumevanje dinamike životnog standarda stanovništva
Poređenje indikatora produktivnosti za pojedine proizvodne procese između preduzeća može pomoći identifikovanju neefikasnosti
Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja značajan element u modeliranju proizvodnih kapaciteta jedne zemlje

5. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Produktivnost po delatnostima
Podela produktivnosti prema vrsti inputa i prema vrsti autputa
Jedan input ili više inputa - jednofaktorske i višefaktoske indikatore produktivnosti
Prema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost

6. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Jednofaktorski indikatori produktivnosti su:
Produktivnost rada
Produktivnost kapitala
Mogu biti izračunati korišćenjem bruto proizvodnje ili dodate vrednosti kao autputa
Višefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju više faktora proizvodnje
Rad i kapital
Kapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS)
Samo se izračunava na osnovu bruto koncepta proizvodnje

7. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Najčešće korišćene mere produktivnosti su:
Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj vrednosti
Produktivnost rada i kapitala
Multifaktorska produktivnost (kapital-rad-energija-materijal-usluge)

8. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Prikaz osnovnih mera produktivnosti
Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level Productivity Growth, OECD Manual 8

9. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Svi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili dinamiku produktivnosti
Nivo produktivnosti
Dinamika produktivnosti

10. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Na nivou ukupne ekonomije, agregat za izračunavanje produktivnosti je bruto domaći proizvod (BDP)
Neto domaći proizvod (NDP) je bolja mera autputa (isključuje amortizaciju)
U praksi se retko koristi
Merenje amortizacije
Bruto nacionalni dohodak

11. Produktivnost Produktivnost rada
Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa
Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada:
BDP po zaposlenom
BDP po času rada
Realne jedinične troškove rada
OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada
BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći

12. Produktivnost Produktivnost rada
Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih
odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno)
časove rada ostvarene na dodatnom poslu
ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl.)

13. Produktivnost Produktivnost rada
Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP-a
prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih
Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)
Taj efekat se obuhvata rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti
Međunarodna uporedivost ostvarenih časova rada

14. Produktivnost Produktivnost rada Rast produktivnosti rada, BDP-a prema času rada u %, godišnja promena
Izvor: OECD (2015), OECD Compendium of Productivity Indicators 2015

15. Produktivnost Produktivnost rada
Najveći broj zemalja su smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom
Irska, Estonija, Nemačka i Koreja
Broj zaposlenih su smanjile
Španija, Švedska, Luksemburg i Belgija
Na narednom grafikonu vidimo da nakon veliki broj zemalja ima negativne stope rasta produktivnosti i po zaposlenom i po času rada (treći kvadrant)

16. Produktivnost Produktivnost rada Godišnje stope rasta BDP-a po času rada (y osa) i po zaposlenom (x osa) u %
Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013 16

17. Produktivnost Produktivnost rada Bruto domaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada u u dolarima prema PPP u tekućim cenama
Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013

18. Produktivnost Produktivnost rada
Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u većini slučajeva isti
Izuzetak su Australija, Kanada, Novi Zeland, Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND-u)
Švajcarska ima viši rang prema BND-u

19. Produktivnost Produktivnost rada
Jedinični troškovi rada (JTR):
Mere prosečne troškove rada po jedinici autputa
Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada

20. Produktivnost Produktivnost rada Stope rasta poduktivnost rada, naknada zaposlenima po času rada i JTR za ukupnu ekonomiju (u %)
Izvor: OECD (2015), OECD Compendium of Productivity Indicators 2015 20

21. Produktivnost Produktivnost rada
Tokom poslednjih 10 godina, preduzeća u zemljama G7 i većini prvih članica Euro zone su povećale svoju konkurentnost.
Veoma nizak rast JTR je postignut održavanjem niskih troškova rada u sektoru industrije i u sektoru usluga, npr. u Nemačkoj, Švedska i Austriji
Nemačka, Austrija, Izrael, Poljska i Švedska su imale veći rast produktivnosti rada u odnosu na JTR
U tim zemljama relativno veći rast produktivnosti je odgovarao sporijem rastu zarada.
Početkom krize Irska, Španija, Portugalija i Grčka su zabeležile pad u JTR

22. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
Ekonomski rast se može povećati:
Uvećanjem količine i vrste rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji autputa
Dostizanjem veće ukupne efikasnosti u zajedničkom korišćenju ova dva faktora proizvodnje (većom multifaktorskom produktivnošću-MFP)

23. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
Rast BDP-a se može dekomponovati na tri komponente:
Doprinos koji potiče od rada
Doprinos koji potiče od kapitala
Doprinos koji potiče od multifaktorske produktivnosti

24. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
Rast multifaktorske produktivnosti može poticati od
efikasnijeg korišćenja inputa (rada i kapitala)
poboljšanje organizacije proizvodnje
zbog inovacija (kao i od grešaka u merenju)
Rast multifaktorske produktivnosti značajan faktor koji doprinosi dugoročnom rastu BDP-a

25. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Dekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP
Izvor: OECD (2015), OECD Compendium of Productivity Indicators 2015

26. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
U periodu rast BDP-a je najvećim delom ostvaren zahvaljujući rastu produktivnosti kapitala i MFP
U većini zemalja rast produktivnosti kapitala je generisao trećinu ukupnog rasta BDP-a
Rast IKT usluga je najznačajniji u Švedskoj, Australiji i Novom Zelandu
Finska i Italija imali su najmanji rast IKT usluga
Rast MFP je značajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Belgije, Danske i Portugalije, dok je čak negativan u Španiji i Italiji

27. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta
Radni input je veoma značajan samo u par zemalja OECD-a – Belgija, Holandija i Španija
Rast IKT usluga čini između 0,2 i 0,6 pp rasta BDP-a
Usporavanje rasta BDP-a tokom je posledica manjeg doprinosa svih komponenti u poređenju sa periodom
U dosta zemalja čak negativni doprinosi radnog inputa i MFP

28. Produktivnost Dugoročni trend produktivnosti
Rast produktivnosti je ključan za unapređenje BDP-a per capita i životnog standarda
Veoma visoke stope rasta BDP-a per capita pokazuju da su zemlje sa inicijalno niskim BDP-om per capita konvergirale prosečnim nivoima dohotka u OECD-u.
Konvergencija je uglavnom bila posledica rasta produktivnosti rada
U periodu , najveći deo rasta produktivnosti rada odražava rast MFP i kapitalnog inputa.
MFP je prociklični indikator

29. Produktivnost Pokretači rasta BDP-a od 1990.
Izvor: proračun OECD-a, Conference Board Total Economy Database