1. Primena Bolonjskog procesa i mesto studenata u nastavnom procesu Nove tehnologije u nastavi
Aleksandar Manasijević, Marko Vasiljević, Ivan Stojić
Ilija Kovačević, Aleksandar Kupusinac
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka
Novi Sad
Republika Srbija

2. Uvod
Primena Bolonjske deklaracije u Srbiji
Analiza i diskusija
Zaključak
Literatura

3. Uvod Bolonjska deklaracija Evropski sistem prenosa bodova (ESPB)
Nove strukture studija sa 3 ciklusa
Uporedive diplome
Mobilnost studenata i nastavnika
Temelj Bolonjskog procesa predstavlja reforma sistema visokog obrazovanja Evrope. Ova ideja je rođena potpisivanjem Sorbonske deklaracije, koja ima za cilj da stvori fleksibilan i efikasan evropski obrazovni prostor, koji će omogućiti veću mobilnost (u cilju daljeg usavršavanja) studenata i nastavnog osoblja, atraktivnost (da ljudi iz neevropskih zemalja dolaze da uče ili rade u Evropi) i zapošljivost. Ministri obrazovanja 29 evropskih zemalja godine potpisali su Bolonjsku deklaraciju, koja predstavlja strateški dokument, koji ima za cilj formiranje jedinstvenog evropskog prostora obrazovanja. Po ovom dokumentu studije treba da se sastoje iz 3 ciklusa kvalifikacija:
1. ciklus od 180 do 240 ESPB bodova, obično predstavlja Bečelor diplomu
2. ciklus od 60 do 120 ESPB, obično master diplomu
3. ciklus predstavlja doktorske studije
ESPB se bazira na proceni opterećenja prosečnog studenta, koja se zasniva na celokupnom radu koji nastava inicira.

4. Primena Bolonjske deklaracije u Srbiji
Zemlje potpisnice Bolonjske deklaracije
Republika Srbija
Novi Zakon o visokom obrazovanju
Reforme
Prvobitno je samo 29 evropskih zemalja potpisalo Bolonjsku deklaraciju. Kasnije, taj broj je narastao na 47 država potpisnica među kojima je i Republika Srbija. Proces reforme obrazovnog sistema kod nas je započet godine i još uvek traje.
Uvođenje reformi u sistem obrazovanja zahtevalo je usklađivanje najviših pravnih akata sa Bolonjskom deklaracijom i njenim principima. Skupština Republike Srbije je godine donela novi zakon o visokom obrazovanju koji odgovara pomenutoj deklaraciji. Ovaj zakon je kasnije menjan i dopunjavan pošto su uočeni nedostaci prilikom primene ovih reformi. Pored ovog zakona donet je i Pravilnik o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva, kao i Nacionalni okvir kvalifikacije Srbije.
Drugi korak je podrazumevao reformu studijskih programa, nastavnih planova i prilagođavanje univerziteta i fakulteta novom obrazovnom procesu.

5. Analiza i diskusija Više perspektiva: KONUS-a Evropske komisije
Studenata zemalja potpisnica
Autora rada
Studenti u centru učenja
Student u centru učenja:
Glavni cilj reforme srpskog visokog obrazovanja je stavljanje studenata u centar učenja i namera ovih reformi je bolje razumevanje njihovih potreba, njihovo podsticanje da uče tokom celog života, vrednovanje vremena prosvećenog obrazovanju, bolja prepoznatljivost kvalifikacija radi lakše zapošljivosti i povećanje mobilnosti studenata i nastavnog osoblja. Ovo pruža upotrebu različitih metoda obrazovanja i učenja. Tokom ovog procesa Rektorski savet Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) naglašava da treba obezbediti i eliminaciju diskriminacije studenata na osnovu toga gde su i kako savladali određene ishode učenja. Iako je vidljiv pomak prilikom primene ovih reformi, on još uvek nije završen i ne ispunjava ono što zahteva Bolonjski proces, a on zahteva da se studenti uključe kao aktivni učesnici prilikom donošenja odluka koje se tiču visokog obrazovanja. KONUS, a i mi smatramo da je potrebno uložiti napor u praćenje potreba tržišta rada, i da se na osnovu toga osmišljavaju novi studijski programi koji su bazirani na ishodima učenja. Sve ovo će za razultat imati povećanje zapošljivosti i smanjenje rasta broja nezaposlenih.

6. Analiza i diskusija Načini finansiranja
Mogući izvori finansiranja visokoškolskih ustanova su: sredstva koja obezbeđuje osnivač, školarine, donacije, pokloni i zaveštanja, projekti i ugovori u vezi sa realizacijom nastave itd. Sve ovo je propisano Zakonom o visokom obrazovanju u okviru člana 57. Kao glavna poteškoća naših studenata prilikom mobilnosti u odnosu na strane studente ekonomski razvijenih zemalja ističe se slaba finansijska podrška. Još jedna od prepreka koja utiče na mobilnost, a koju su studenti naveli, je uočen porast studentskih troškova. Takođe, uočeno je da je finansijska podrška socijalno ugroženim studentima na veoma niskom nivou. Pošto se KONUS zalaže da svim studentima treba omogućiti iste ishode učenja, trebalo bi pronaći izvore finansiranja i pružiti bolju finansijsku podršku ugroženim grupama studenata. Reforme su dovele do boljeg povezivanja visokoškolskih ustanova i privrede, ali ta veza je još uvek daleko od zadovoljavajuće. Neophodno je uključivanje i države radi jačanja ove veze, zato što ona predstavlja dobrobit za sve 3 strane: privrednu, obrazovne ustanove i državu.
Neprepo- znatljivost
Nedostatak informacija, usmeravanja i podrške
Nedostatak fleksibilnosti
Nedostatak finansijke pomoći
Nedostatak motivacije ili lični razlozi
Jezičke barijere

7. Analiza i diskusija Učionice, oprema i raspored:
veći broj ispitnih rokova
veća angažovanost prosvetnih radnika
veći broj ispitnih testova
veći broj studenata
Učionice, oprema i raspored:
Izmena visokoškolskog obrazovanja za posledicu je imala povećanje ispitnih rokova što je zahtevalo veću angažovanost prosvetnih radnika. Povećanjem broja ispitnih rokova povećao se broj ispitnih testova koje je potrebno sastaviti i oceniti. Reformisanje popularnih studijskih programa dovelo je naglog povećanja broja studenata. Sve ovo dovodi do potrebe za dodatnim prostorom i opremom za održavanjem ispita, kao i do prenapunjenosti rasporeda i otežavanja organizacije i funkcionisanja same nastave. Ali, ovo je dovelo i do povećanja obrazovanosti stanovništva.

8. Zaključak Jedinstven evropski obrazovni prostor
Sistem praćenja potreba tržišta rada
Novi izvori finansiranja
Mere unapređivanja i obezbeđivanja kvaliteta
Ravnopravni deo tima
Jedinstven obrazovni prostor
Reformisanjem viskog obrazovanja i usklađivanjem sa Bolonjskom deklaracijom Srbija je pokazala spremnost da učestvuje u stvaranju jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora. Ovim radom su uočeni neki od nedostataka na koje u budućnosti treba obratiti pažnju.
Sistem praćenja potreba tržišta rada
Uspostavljanje ovakvog sistema je neophodno radi smanjenja nezaposlenosti, podrške privredi i proširenja visokoškolskih institucija.
Novi izvori finansiranja socijalno ugroženih studenata i studenata sa posebnim potrebama
Svi studenti moraju imati priliku da dostignu iste ishode učenja.
Mere unapređivanja i obezbeđivanja kvaliteta
Neophodne su da bi se uočavali nedostaci i kako bi se na njih moglo adekvatno i pravovremenski reagovati, što je od velike važnosti za visokoškolske ustanove i za državu.
Ravnopravni deo tima
Studenti moraju biti uključeni u tim za stvaranje studijskih programa i tom prilikom je potrebno uvažiti mišljenje obe strane (nastavnika i studenata). Naš predlog kao autora ovog rada je da studenti master studija učestvuju u osmišljavanju programa osnovnih studija, studenti doktorskih studija u osmišljavanju programa master studija, a studenti sa dok. tezama u osmišljavanju doktorskih studija. Na FTT-u je uvedeno da svaki studijski program ima svog rukovodioca, što se u praksi pokazalo veoma korisno.

9. Literatura
The European Higher Education Area in 2015: Bologna Process Implementation Report. European Commission/EACEA/Eurydice, Luxembourg: Publications Office of the European Union, 2015.
Zakon o visokom obrazovanju, Službeni glasnik RS, broj 76/2005, 100/ autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010 i 93/2012.
Deklaracija o postavljanju studenta u središte procesa učenja. Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), 2011.
Bologna with Student Eyes European Students’ Union, Brussels, 2012.
preuzeto
Vasiljević M., Stojić I., Katić A., Kupusinac A., Cooperation between the academic and industrial sectors in the Republic of Serbia - An analysis and proposals for improvement. WBCInno International Conference, University of Novi Sad, Serbia, 2015.
Žarkić Joksimović N., Benković S., Milosavljević M., Izazovi finansiranja visokog obrazovanja u Srbiji. XIX Skup TRENDOVI RAZVOJA: “UNIVERZITET NA TRŽIŠTU...”, Maribor, Pohorje, Slovenija, 2013.

10. Hvala na vašoj pažnji!
Pitanja?