Presentation is loading. Please wait.

Presentation is loading. Please wait.

Кафедра: БУ ва овқатланиш гигиенаси Фан: ОВҚАТЛАНИШ ГИГИЕНАСИ Факультет: Тиббий- профилактика 6- курс талабалари учун Маъруза №3 МАВЗУ: ЦИВИЛИЗАЦИЯ.

Similar presentations


Presentation on theme: "Кафедра: БУ ва овқатланиш гигиенаси Фан: ОВҚАТЛАНИШ ГИГИЕНАСИ Факультет: Тиббий- профилактика 6- курс талабалари учун Маъруза №3 МАВЗУ: ЦИВИЛИЗАЦИЯ."— Presentation transcript:

1 Кафедра: БУ ва овқатланиш гигиенаси Фан: ОВҚАТЛАНИШ ГИГИЕНАСИ Факультет: Тиббий- профилактика 6- курс талабалари учун Маъруза №3 МАВЗУ: ЦИВИЛИЗАЦИЯ ХАСТАЛИКЛАРИ ВА УЛАРНИНГ АЛИМЕНТАР ПРОФИЛАКТИКАСИ ЛЕКТОР: доц. Алимова Р.Р.

2 Маърузачи кириш сузи. Овкатланиш гигиенаси фанида алиментар профилактика тадбирларининг урни.
1. Алиментар профилактика тадбирларининг ижтимоий-сиёсий аќамияти-10 дак. 2. Очлик ва оксил танкислиги-цивилизация мукаррар намоёни-25 дак; 3. Аллергик хасталиклар ва уларнинг алиментар профилактикаси-25 дак; 4.Янги овљат инфекциялари-20 дак.; 5. Саволларга жавоблар ва маърузачи якуний сузи-10 дак.

3 ЦИВИЛИЗАЦИЯ ХАСТАЛИКЛАРИНИНГ АСОСИЙ ТУРЛАРИ
Очлик Аллергик хасталиклар Янги патогенли хасталиклар There are also economic costs associated with food contamination, for treatment and loss of productivity. The economic costs are also tremendous for the food industry because food contamination may lead to recalls and loss of contaminated food. It may also jeopardize the reputation of the company and lead to reduction in food trade. Finally, the tourism industry may also be affected.

4 Ўзбекистонда озиқ овқат истеъмол ДИНАМИКАСИ
Моддалар г\сутка 1950 1990 1998 Углеводлар 570 555 397 Оқсил 67.5 72.8 80.8 Хайвонот ёғлари 36.3 39.4 41.2 Public health authorities are also realizing that some groups of the population are more susceptible to foodborne diseases and may acquire the diseases more easily or may suffer more severely from the diseases. Again, the traditional method of food safety assurance did not provide a mechanism to consider the increased risk or health consequence of foodborne diseases for this group of the population.

5 Ўзбекистонда озиқ овқат махсулотлари истеъмоли
Ўзбекистонда озиқ овқат махсулотлари истеъмоли Махсулотлар, г\сутка 1 кишига 1950 1990 1998 Дон махсулотлари 580 520 496 Сабзавот ва мевалар 470 450 432 Шакар 84 56 25 Гўшт махсулотлари 42.6 88.2 72.6

6 Индустриализация Махсулотлар ифлосланиш имкониятининг ошиши
Овқатдан захарланишнинг оммавийланиш тахликаси Industrialization and mass production, at the agricultural level, manufacturing and processing, or food preparation and mass catering, also contribute to the increased incidence of foodborne disease. Under these conditions, there is an increased likelihood of outbreaks affecting a growing number of people. This figure shows how a single foodborne disease outbreak which occurred in Illinois in 1985 affecting some to people influenced the statistics. In the summer of 1996, another large foodborne disease outbreak of E. coli O157 occurred in Japan affecting over 9000 people, mainly school children as a result of contamination of school lunch. Again, this trend in the production system underlined the need for a more effective system, because the smallest error in food production can endanger the lives of a large number of people.

7 Индустриализация Махсулотлар ифлосланиш имкониятининг ошиши
Овқатдан захарланишнинг оммавийланиш тахликаси Industrialization and mass production, at the agricultural level, manufacturing and processing, or food preparation and mass catering, also contribute to the increased incidence of foodborne disease. Under these conditions, there is an increased likelihood of outbreaks affecting a growing number of people. This figure shows how a single foodborne disease outbreak which occurred in Illinois in 1985 affecting some to people influenced the statistics. In the summer of 1996, another large foodborne disease outbreak of E. coli O157 occurred in Japan affecting over 9000 people, mainly school children as a result of contamination of school lunch. Again, this trend in the production system underlined the need for a more effective system, because the smallest error in food production can endanger the lives of a large number of people.

8 ЯНГИ ПАТОГЕНЛАР Янги патогенлар, деб олдин тарихда касаллик чақирувчи сифатида тан олинмаган янги омилларга айтилади.

9 ПРИОН ИНФЕКЦИЯСИ BSE, скрэпи, спонгиоформли энцефалопатия, куру, Крейцфельд-Якоб касаллиги, ўлимга олиб келувчи марказий нерв системаси хасталиги.

10 ЭТИОЛОГИЯСИ Прион- амилоид шаклидаги юқумли оқсил.Инсонга зарарланган гўшт ва сут махсулотлари орқали юқади. Касаллик инкубацион даври 6 йилгача.

11 ЯНГИ ПАТОГЕНЛАР БОШҚА ТУРЛАРИ
ЯНГИ ПАТОГЕНЛАР БОШҚА ТУРЛАРИ L. monocytogenes, E. coli 0157:H7, Vibrio vulnificus и Y enterocolit­ica.

12 Îâкàòëàíèø -èíñîí ха¸òèíè, уñèøи âà ðèâîæëàíèøíè, ñàëîìîòëèê âà þкîðè ìåхíàò кîáèëèÿòèíè òàúìèíëîâ÷è âîñèòàäèð. Èíñîí îðãàíèçìè ÿøàø âà ìåõíàò кèëèø ó÷óí çàðóð áуëãàí кóââàòíè озик-овкатлар хèñîáèãà кîíäèðàäè âà ÿíãè хуæàéðàëàð òóçèëèøè ó÷óí, ìîääà àëìàøèíóâè æàðà¸íèни ëîéèк хîëàòäà êå÷èøè ó÷óí çàðóð áуëãàí ìîääàëàðíèÿì îâкàò èñòåúìîëè хèñîáèãà кîíäèðàäè. Шу сабаб, алиментар профилактик тадбирлар давлатимиз равнақи ва халқимиз саломатлиги учун катта ижтимоий ахамиятга эга.

13 2003 éèë Îëìàòà øàҳðèäà, 2004 йил Тошкент Вестминстер университетларида Жахон соғлиқни сақлаш бўлими томонидан ўтказилган Õàëқàðî èëìèé аíæóìàí ðàöèîíàë îâқàòëàíèø ìàқñàäëàðè, ўðíèíè âà йўíàëèøëàðèíè áåëãèëàá áåðäè. Шó íàðñà òàúêèäëàíäèêè, ҳàð áèð äàâëàòнинг áîø âàçèôàñè àҳîëè ó÷óí îâқàò ñòàíäàðòëàðèíè èøëàá ÷èқèøäèð. Ìàúëóìêè, хаð áèð äàâëàòíèíã ўç ìèëëèé äàñòóðè ìàâæóä áўëèá,áó Äàñòóðëàðãà ñàëîìàòëèêíè àñðàø áîø âàçèôà қèëèá қўéèëàäè âà óíãà ðàöèîíàë îâқàòëàíèø âàçèôàëàðè êèðèòèëàäè.

14 Óìóìëàøòèðèëãàí хîëàòäà ìèëëèé äàñòóðäà қóéèäàãè ìàñàëàëàð қўéèëàäè:
1.Áîëàëàð âà îíàëàð ўëèìèíè êàìàéòèðèø. 2.Þðàê-қîí òîìèð, эндокринологик âà ўñìà õàñòàëèêëàðèíè êàìàéòèðèø. 3. ßíãè òóғèëãàí ÷àқàëîқëàðíèíã âàçíè ìå¸ðäà áўëèø ÷îðàëàðèíè êўðèø. 4. Áîëàëàð ðàöèîíëàðèäà òåìèð,йîä âà áîøқà ìèêðîýëåìåíòëàð òàíқèñëèãè ìóîììàñèíè ҳàë қèëèø. 5. Ãуäàêëàðíè ýìèçèá áîқóâ÷è à¸ëëàð ñîíèíè êўïàéòèðèø. 6. Àõîëè ðàöèîíëàðèäà îқñèë, ¸ғ, êàðáîíñóâëàð танқислиги ìóîììàëàðèíè хàë қèëèø. 7. ßíãè ýêîëîãèê òîçà ìàхñóëîòëàð ÿðàòèø, ìàхñóëîòëàð òўéèìëèëèãèíè îøèðèø, озиқ- овқат махсулотларидан келиб чиқувчи инфекцияларни камайтириш.

15 БМТ маълумотига књра, 2003 йил планетамизда 1,5 млд ахоли оч холатла, шу жумладан 300 млн болалар очликка дучор (Асосан Осиё, Африка ва Лотин Америкасида). Эрамиз бошида ер юзида 250 млн ахоли бњлиши учун миллионлаб йиллар керак бњлган бњлса, 1850 йилга келиб 1 млд ахоли, кейинчалик атиги 80 йил ичида яна 1 млд, 30 йил ичида (1960 йил) яна бир млд, 15 йилдан кейин (1975 й.) 4 млд. Яна 15 йилда (1990 йил) 6 млд га етди. Ќозирги кунда йиллик ахоли њсиш планетамизда 80 млн ни ташкил килади.

16 Планетамиз ер-сув захиралари чегараланган
Планетамиз ер-сув захиралари чегараланган. Овљат махсулотлари ичида инсон организми књпайиши, њсиши учун энг зарур бњлган модда ољсил етказиб бериш муоммаси йил сайин кескинлашиб бораверади. Хозирги кунда планетамиз бњйича њртача бир кишига 2385 Ккал ва 38.7 г ољсил тњђри келади. Ривожланган давлатларда 2555 Ккал ва 39,2 г ољсил; Жанубий-шарљий Осиёда 2284 Ккал ва 38.4 г ољсил, Африкада 2335 Ккал ва 45.5 г ољсил; Узбекистонда 2480 Ккал ва 62,0 г оксил туғри келади.

17 Қадим замонлардан ахоли зич жойлашган қитъаларда (Хитой, ҳиндистон, Япония, Ўрта Осиё) ердан унумли фойдаланиш мақсадида дон махсулотларига ќисобига оқсил билан таъминлаш одат булиб қолган сабаби: 1га фойдалига ердан мол (љњй) боқиб фойдаланилса, у гектарига йилига 40 кг оқсил беради; буғдой экиб товуқларга молга бериб фойдаланилса 200 кг; маккажўхори 360 кг; дуккаклилар кг оқсил беради. Шу сбаб бу хаклар ўртасида дон махсулотларини истеъмол қилиш юқори хисобланади.

18 Цивилизация тараккиётининг алиментар ахамиятга эга булган хасталиклардан бири аллергик касалликлар. Сабаби, ташљи мухит экологияси бузилиши натижасида қишлоқ хўжалик махсулотлари контаминантлар билан зарарланиши кучаяди. Озиқ-овқат махсулотларини қайта ишлашда, ишлаб чиқаришда ва сақлаш жараёнида қўлланалиладиган қўшимчалар кўпайиб боради. Бу холатлар эса ўз навбатида махсулотлар биологик қийматининг камайиб боришига сабаб бўлади. Яъни, бир томондан махсулотлардаги контаминантлар аллергия берса, иккинчи томондан махсулотлар сенсибилизация хусусияти кучайиб боради, учинчидан, махсулотларнинг аллергияга қарши хусусияти пасайиб боради. Шу сабаб, аллергик хасталикларнинг алиментар-профилактик чора ва тадбирлари овқатланиш гигиенаси мутахассислари олдида бош муоммалардан бири бўлиб боради.

19 Беморда аллергенларга сезгирлик 6-14 кундан бошлаб бир неча ойдан бошлаб йиллар давом этиши мумкин. Аллерген организмга тушгандан кейин нуклеопротеидлар, микросомалар, митохондрия, цитоплазма оксили билан реакцияга тушади ва кейин кон зардобига ўтади. Протеинга ўхшаш мураккаб моддалардан фарљли, кичкина молекуляр массали кимёвий бирикмалар тўла бўлмаган антигенлар, ёки гаптенлар дейилади. Гаптенлар оксил молекуласи билан бириккандан сўнг тўла антиген хсусиятига эга бўлади.

20 Айрим махсулотлар чақирадиган аллергик реакциялар енгил туридан тортиб оғир хилларигача бўлиши мумкин. Энг кучли овқат аллергенлари бўлиб хисобланади: Арахис (ер ёнғоғи); Ёнғоқ (грек, фундук, кешь); тухум; хайвон мияси, њпкаси, буйраги; денгиз балиљлари, моллюскалар; томатлар, љулубной, апельсин, мандарин, бананлар, малина; шоколадлар. Енгил аллергенлар: ловия (соя); буђдой крахмали; бњёљлар; сульфитлар;

21 Янги овкат инфекциялари (патогенлар).
Янги пайдо бњлган овљат инфекциялари (патогенлар)-деб, тарихда юљумли касалликлар этиологик омиллари сифатида олдин учрамаган патогенлар айтилади. Уларга денгиз махсулотларида учрайдиган ва инсонларда диареия чаљирадиган : Aeromonas hydrophila Plesiomonas shigelloides.

22 Охирги 15 йилда пайдо бњлган янги овкат инфекциялари патогенлари:
BSE (Bovine Spongiform Encephalopathy- корамоллар энцефалопатияси),ёки Дехли кутириш касаллиги. Преонлар сабаб бњлувчи. L. Monocytogenes; E. coli 0157:H7; Vibrio vulnificus; Y enterocolit­ica. Вируслар

23 Вирусли гастроэнтеритлар њткир респиратор хасталиклардан кейин иккинчи уринда туради. Уни чакирувчи вирсулар: Гепатит А вируси ва доирасимон вирус –SRSV- Норволк вирус (Norwalk). Уларнинг размери жудаям кичик ва шу сабаб лаборатор аниклаш кийин, Бу вируслар инсон ва хайвон организмида учрайди ва овкатларни ифлослайди .Айникса кулубнойга инсон ва хайвонлар чикиндилари чиритилмасдан књлланилганда.

24 Òåõíèê âîñèòàëàð. 1.Видеопроектор. 2.СД –пðîåêòîð. 3.Âèäåîôèëüìëàð: Вестминстер Университетида илмий анжуман; Кэмбридж университетида олимлар маърузалари. 4.Òàáëèöàëàð: Îçèê-îâêàò ìàõñóëîòëàðè ãèãèåíàñè. 5.Ñëàéäëàð: Аллергик хасталиклар ва янги овљат инфекциялари.

25 АДАБИЁТЛАР 1. Êàðèìîâ È.À. Íàøà öåëü: ñâîáîäíàÿ è ïðîöâåòàþùàÿ Ðîäèíà. Ò.2.-Ò.: Óçáåêèñòîí, ñ. 2. Бахридинов Ш.С., Худайберганов А.С. Нутрициология. Дарслик йил. Тошкент Ибн-Сино. 3. Äîöåíêî Â.À. Ãèïîñåíñèáèëèçèðóþùåå ïèòàíèå ðàáî÷èõ, ïîäâåðãàþùèõñÿ âîçäåéñòâèþ ïðîìûøëåííûõ àëëåðãåíîâ.-Êèåâ: Ãèãèåíè÷åñêèå àñïåêòû çäîðîâîãî è áîëüíîãî ÷åëîâåêà,-1982, ñ 4. Øàðìàíîâ Ò.Ø. Ïèòàíèå è èììóíèòåò.-Âîïðîñû ïèòàíèÿ,1982,N 5, ñ.3. 5. Þëäàøåâ Ê.Þ.Ïóòè ðàçâèòèÿ àëëåðãîëîãèè â Óçáåêèñòàíå. Àêòóàëüí.âîïðîñû àëëåðãîëîãèè è èììóíîëîãèè.Ò.:1978.-Ñ 6. 7.WHO Reginal office for Europe.Concern for Europestomorrow:healt and the environment in the WHO European Region.Stutgart,1995. 7. Frances J. Zeman Clinical nutrition and dietetics. USA, New York, 1991, -854 P. 8. Codex Alimentarius Com. CX/MAS 75/ p.


Download ppt "Кафедра: БУ ва овқатланиш гигиенаси Фан: ОВҚАТЛАНИШ ГИГИЕНАСИ Факультет: Тиббий- профилактика 6- курс талабалари учун Маъруза №3 МАВЗУ: ЦИВИЛИЗАЦИЯ."

Similar presentations


Ads by Google