1. Kvalitetna sredina u učionici i školi Tatjana Vonta, PhD Pedagoški institut, Slovenija Pravo svakog deteta na obrazovanje: Uklanjanje barijera i unapređivanje inkluzije romske dece, Beograd, 2-3. jun 2009.

2. Šta znamo iz Konvencije o pravima deteta Sva deca imaju ista prava Sva deca treba da imaju priliku da razviju svoje potencijale u potpunosti. Svoj deci je potrebna posebna pažnja i briga jer su ona fizički i mentalno mnogo ranjivija, Treba obratiti naročitu pažnju na decu koja žive u posebno teškim uslovima. Roditelji i porodice imaju primarnu odgovornost za vaspitavanje, razvoj i obrazovanje svoje dece. Vlade treba da uspostave politike koje će omogućiti porodicama i zajednicama da ispunjavaju svoje odgovornosti koje se tiču podizanja i zaštite dece.

3. Šta znamo iz ekonomskih studija Nekoliko studija kaže da investiranje u razvoj i obrazovanje u ranom uzrastu jeste najbolja investicija za društvo i pojedinca

4. Glavni nalazi studije o predškolskom programu High Scope Perry

5. Dugoročni efekti obrazovanja u ranom uzrastu (ECE) Za svaki dolar koji se potroši na KVALITETNE programe za decu u ranom uzrastu vraća se 17.01$ u obliku uštede troškova. 12.90 ide u javni budžet; 4.17 pojedincu

6. Investicija u ljudski kapital Van der Gaag (2002.) tvrdi da razvoj u ranom uzrastu (ECD) utiče na obrazovni, zdravstveni i društveni kapital i nejednakost u društvu. James Hekman dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju razvio je model ulaganja u ljudski kapital. Što ranije počnemo da ulažemo u ljudski kapital veće su stope povrata investicije (2003, 2008.). Hekman zagovara za politiku koja podržava porodice u pristupu edukativnim resursima kao pristup kojim se smanjuje nejednakost i povećava produktivnost On je predložio programe ranih intervencija za decu koja žive u ranjivim okruženjima i njihove porodice.

7. Stope povrata investicija u ljudski razvoj u svim uzrastima Predškolski programi Škola Obuka za posao Povrat po uloženom $ R 2 4 6 8 0618 Uzrast Predškolski Školski Nakon škole Pedro Carneiro, James Heckman, Human Capital Policy, 2003

8. Šta znamo od istraživača o razvoju dece i njihovom učenju Veći deo razvoja odigrava se pre sedme godine. Prva godina života je od presudnog značaja U prve dve godine života dešava se najveći deo rasta neurona i uspostavljanja veza među njima Uvremenjenost iskustva može biti veoma važna – postoje periodi u životu kada je mozak naročito otvoren za nova iskustva. Ako ovi osetljivi periodi prođu bez stimulacije, prilike za različite vrste učenja mogu biti značajno smanjene. Postoje periodi kada je veća verovatnoća da će negativna iskustva ili izostanak dobrih ili odgovarajućih stimulusa imati ozbiljne i održive efekte. Perceptivna i motorna iskustva u ranom uzrastu pozitivno utiču na strukturu i organizaciju neuronskih puteva u mozgu i utiču na učenje kasnije u životu. Šta utiče na ovaj proces – stimulativno okruženje: ishrana, zdravstveni status, vrsta interakcije koju dete razvija sa ljudima i stvarima u tom okruženju

9. Stimulativna sredina Kod kuće: –Socio-ekonomski status porodice deteta, što je više povezano sa položajem u društvu i sa dohotkom –Kvalitet ishrane i brige o zdravlju –Kvalitet interakcije A sredina u školi? –Strukturni ili procesni indikatori

10. Ključne karakteristike Programa kvalitetnog obrazovanja u ranom uzrastu / program za predškolce H igh-Scope Perry Vaspitači(ce) su kvalifikovani i obučeni za participatorno obrazovanje Vaspitači(ce) podržavaju decu, učestvuju u njihovom obrazovanju – uključuju decu u planiranje, sprovođenje i reviziju svojih aktivnosti Proporcija odrasli - deca: 1:8 Program u školi se kombinuje sa redovnim posetama porodicama

11. 6 oblasti kvalitetne nastave u programima u ranom uzrastu- prema ISSA Interakcija Porodica i zajednica Različitost, inkluzija i demokratske vrednosti Procena i planiranje Strategije podučavanja Sredina za učenje Profesionalni razvoj

12. Interakcija Interakcije između vaspitača/učitelja i dece i između dece deca se ohrabruju da razmenjuju znanja, iskustva, osećanja i mišljenja deca razvijaju svest o sebi, osećaj da su članovi zajednice, znanje o svetu Uloga vaspitača/učitelja: –Pružiti deci mogućnost da učestvuju u procesima ko- konstruisanja znanja i značenja i sa roditeljima i sa drugom decom –model kako interakcija između odraslih u nekom okruženju unapređuje ideal zajednica koje uče –Pokazivanje i negovanje značajne razmene među učesnicima, pune poštovanja, gde se čuje glas svih, unapređuje razvoj dece kao samopouzdanih učenika i kao članova društva koji daju svoj doprinos i brinu o njemu.

13. Porodica i zajednica Čvrsto partnerstvo između vaspitača/učitelja, roditelja i drugih članova zajednice je od izuzetne važnosti za učenje i razvoj deteta. Uloga vaspitača/učitelja: –Da grade mostove između škole i članova porodice/zajednice i da se angažuju u stalnoj dvosmernoj komunikaciji. –Da stiču znanja o različitim sastavima, situaciji i karakteristikama porodica i zajednica dece u njihovoj školi. –Da nalaze više načina da porodice doprinose procesu razvoja i učenja i da nalaze načine na koje porodice mogu učestvovati u procesima učenja, u životu škole i učionice. –Da olakšaju uspešnu komunikaciju i interakcije između škole, kuće i zajednice i podrže zajedničko uvažavanje interesovanja i odgovornosti svih u obrazovanju.

14. Inkluzija, različitost i demokratske vrednosti Vrlo je značajno da vaspitači/učitelji grade svoj svakodnevni rad na verovanjima koja se tiču prava deteta Uloga vaspitača/učitelja: –Promovisanje jednakih mogućnosti za svako dete i porodicu da u značajnoj meri i aktivno učestvuje u inkluzivnoj sredini –Obraćanje posebne pažnje i pomoć onima kojima je potrebna dodatna podrška –Promovisanje pozitivnih stavova prema drugima i prepoznavanje potreba onih koji su različiti. –Objašnjavanje, promovisanje i praktikovanje demokratskih vrednosti i vrednosti civilnog društva u svakodnevnom radu –Pružanje mogućnosti svakom detetu da bude aktivni učesnik u obrazovnom procesu –Negovanje detetovog ličnog i grupnog identiteta, unapređenje njegovog razvoja empatije, zajedničkog prihvatanja i kapaciteta da se povezuje sa stvarnošću drugih ljudi i njihovim osećanjima.

15. Procena i planiranje Podržava razvoj i učenje svakog deteta nadograđujući prethodna znanja i veštine dece, njihova interesovanja i iskustva. Uloga vaspitača/učitelja je: –Da sistematski posmatra decu i primenjuje druge formativne strategije primerene razvoju kako bi kreirali kratkoročne i dugoročne programe obrazovanja koji odražavaju odgovarajuća očekivanja u pogledu razvoja i kombinuju nacionalne zahteve sa interesovanjima i potrebama pojedinca i grupa dece pružajući i oslonac i izazove za buduća dostignuća. –Da pomognu deci da postanu vešti u samoproceni kako bi ih uključili u proces učenja i razvili njihove veštine za celoživotno učenje. –Da usklade planove sa različitim stilovima učenja i sposobnostima pojedinačne dece. –Da uključe decu, porodice i relevantne profesionalce u procenu ciklusa planiranja, usredsređujući se na to kako napreduje proces učenja, određivanje gde se može postići napredak i identifikovanje narednih koraka.

16. Strategije podučavanja Uloga vaspitača/učitelja je: –Da obezbedi različite aktivnosti u kojima se uzima u obzir briga i negovanje deteta u celini, a dobrobit i angažovanje deteta su preduslov za razvoj i učenje. –Da unapređuju radoznalost, istraživački duh, kritičko mišljenje i saradnju tako da svako dete razvije veštine i dispozicije za celoživotno učenje. –Da promovišu učenje, odražavaju demokratske vrednosti; razvijaju osećaj dece za empatiju i brige za druge; razvijaju otvorenost dece i poštovanje prema različitosti; obezbeđuju mogućnosti deci da formiraju i izražavaju svoje mišljenje, prave izbor, i da budu odgovorni članovi društva. –Da donose odluke i biraju koje strategije podučavanja pružaju najbolju podršku svakom detetu da bude uspešno u učenju i postigne rezultate koji su definisani nacionalnim zahtevima i ličnim razvojem

17. Sredina za učenje Sredina za učenje može umnogome uticati na kognitivni, socijalni, emocionalni i fizički razvoj dece. Uloga vaspitača/učitelja je : –Da obezbede fizički i psihološki bezbednu sredinu koja pruža razne stimulativne materijale primerene za razvoj i situacije koje podržavaju sposobnost svakog deteta da dostigne svoj maksimalni potencijal. –Da obezbede da sredina prenosi poruku detetu da je ono dobrodošlo, poštovano, da svako od njih jeste važan deo zajednice koja uči. –Da obezbede sredinu u kojoj su deca angažovana u različitim aktivnostima, prihvataju rizike koji se tiču učenja, i rade zajedno. –Da kreiraju sredinu koja promoviše primenu demokratskih vrednosti kod dece kroz deljenje odgovornosti za stvaranje njihove sredine za učenje.

18. Profesionalni razvoj je stalan deo procesa celoživotnog učenja. Uloga vaspitača/učitelja je: –Da izgrade svoj profesionalni habitus kako bi promovisali najbolje interese svakog deteta uključujući razvoj i učenje. –Da oblikuju uživanje u učenju i veštinama koje ga unapređuju. –Da pokažu svest o potrebi da se angažujemo na stalnom sopstvenom unapređenju jer se suočavaju sa različitim potrebama u svom svakodnevnom radu, promenama u društvu, povećanju količine novih informacija, novih tehnologija i drugim izazovima. –Da razmišljaju o svom radu i rade u partnerstvu sa drugima i stiču nova znanja, veštine, formiraju mišljenja, izgrađuju odnose i razvijaju ponašanja koja im pomažu da poboljšaju kvalitet njihovog profesionalnog rada; obogaćuju svoju ličnost; i povećavaju svoju posvećenost i veštine zagovaranja za kvalitetno obrazovanje za decu.

19. Vaspitačima/učiteljima je potrebna podrška Promene u obukama pre zapošljavanja Podrška u obukama za zaposlene Uspostavljanje sistema podrške za profesionalni razvoj i kvalitetno poboljšanje na nivou škole Uspešna eksterna profesionalna pomoć I…….ne zaboravite

20. Kreiranje stimulativnog okruženja u čijem je centru dete Dete Detetova porodica Zajednica Partnerske institucije-škola Nacionalne politike i progr.

21. Sfere su međusobno zavisne Samo promene u svim sferama mogu dovesti do održive promene u obezbeđivanju okruženja koje je stimulativno za detetov razvoj i uspešan život u društvu