1. Me đ unarodna konferencija za investicije i ekonomski razvoj Kako do regionalne platforme za privlačenje investicija? dr Jelica Minić, Evropski pokret u Srbiji Sarajevo, 7. i 8. decembar 2015.

2. Da li je moguće: Povećati vidljivost i interes za Zapadni Balkan; Stvoriti povoljnu klimu za investicije širom regiona koristeći iskustva najuspešnijih; Podići samopouzdanje u regionu; Negovati prijateljstva, saveznike, zagovornike interesa regiona; Mobilisati dijasporu koja se sklonila od ratova, produženih etničkih tenzija i siromaštva; Doprineti bržem procesu integracije WB6 u EU 28; Delovati zajednički na poboljšanju imidža regiona?

3. 1. Kako nas vide me đ unarodne finansijske institucije? Kraj 2008-2014 - 6 godina niskih/negativnih stopa rasta BDP u zemljama Zapadnog Balkana; Perspektive nisu ohrabrujuće: trajniji oporavak u nekim zemljama još nije na vidiku; Fiskalni problemi - smanjeni prihodi, rast javnog i spoljnog duga; Strukturni problemi izbili na površinu 2009.g. a prisutni i ranije; Ekonomska integracija sa EU - tokom perioda prosperiteta (2001- 2008) podsticala je rast, ali je tokom krize snažno pogodila zemlje Zapadnog Balkana. 3

4. Efekti ekonomske krize Stope rasta BDP, 2004-8 & 2009-14 4

5. (1) Izvoz roba & usluga/BDP (%), 2013 Zemlje ZB manje izvozno-orientisane od CEEB 5

6. (2) Tržište rada: 2012-13 Stope zaposlenosti (uzrast 15-64): ispod 50% Stope nezaposlenosti: 2-3 puta veće od proseka EU28 (osim Alb.) 6

7. (3) Strukturne promene: Učešće prera đ ivačke industrije (% BDP), 2012 Zemlje ZB znatno više deindustrijalizovane nego mnoge zemlje članice EU 7

8. (4) Rast realnog BDP-a, 1989-2013 (1989=100) Nivo BDP-a iz 1989 jesu dostigle & prestigle Albanija (2000), Hrvatska (2005) i Makedonija (2008), ali ne i CG, BiH, Srbija 8

9. 9

10. 2. Kontekst odnosa EU – Zapadni Balkan 1.Marginalizacija pitanja proširenja na agendi EU, uz smanjeni fokus na ZB na institucionalnom nivou (poziv CG za NATO i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja za Srbiju dobre vesti); 2.“Nacionalizacija” politike proširenja EU; 3.Negativan imidž Zapadnog Balkana i opadanje podrške za dalje proširenje u zemljama članicama.; Opadajuća podrška za integrisanje u EU u nekim od zemalja ZB; 4.Ograničen napredak u usvajanju i primeni acquis-a uz veliki jaz u nivou razvijenosti u odnosu na prosek razvijenosti u EU. Sve prethodno ima kumulativno dejstvo na spor napredak ZB zemalja u predpristupnom procesu.

11. Novi pristup u strategiji proširenja EU Tri stuba strategije - važno mesto dato ekonomskim pitanjima: – Vladavina prava – Ekonomsko upravljanje – Reforma državne administracije Zemlje ZB: Nacionalni programi ekonomskih reformi – Makroekonomski programi – Programi strukturnih reformi Rešavanje strukturnih problema postaje ključno! 11

12. 3. Kako nas vidi Turska? 1. Ciljani dijalog o politikama privredne transformacije i diversifikacije; 2. Saradnja u korišćenju pretpristupnih i fondova i za njih vezanih resursa EU; 3. Uspostavljanje specijalnih ekonomskih zona; 4. Povezivanje preduzetničkog ekosistema ZB sa preduzetničkim ekosistemom Turske; 5. Ciljani programi direktnih susreta gradova i komora; 6. Razvijanje obuhvatne istraživačke agende; 7. Identifikovanje brzo rastućih kompanija u ZB6.

13. 4. Vi đ enje Kine Od 2000. godine dolaze veliki kineski investitori u region; 2008. potpisivanje Sporazuma o koncesiji na 35 godina sa grčkom lukom Pirej, za istovar kineske robe i njihovu dalju distribuciju na evropskom tržištu; Kina je postala jedan od deset najvećih trgovinskih partnera zemalja u regionu (u 2014. godini vrednost izvoza Srbije u Kinu iznosila je 14,4 miliona dolara, dok je u istom period vrednost uvoza Srbije iz Kine iznosila 1,7 milijardi dolara - u ukupnom izvozu iz Srbije, Kina je učestvovala sa 0,1%, a u ukupnom uvozu sa 8,3%); Uspostavlja se politika „1+16“, saradnje Kine sa zemljama Centralne i IstočneEvrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Republika Češka, Estonija, Ma đ arska, Letonija, Litvanija, Republika Makedonija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija) - samiti u Varšavi (2012), Bukureštu (2013), Beogradu (2014) i Sudžou (2015) - cilj Kine je da se do 2018. godine me đ usobna trgovinska razmena dostigne 120 milijardi dolara i da se realizuju kapitalni infrastrukturni projekti; Razvojni projekti, poput Ekonomskog pojasa Novog puta svile, zatim Azijska infrastrukturna i investiciona banka i Nova razvojna banka grupe BRIKS.

14. 5. Balkanski barometar 2015 – pregled stavova poslovnih ljudi Pregled se zasniva na odgovorima dobijenim iz 200 kompanija u regionu, koje su različite veličine i područja delovanja, a nisu u većinskom državnom vlasništvu - Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija i Srbija. Preovla đ ujuće raspoloženje predstavnika biznisa nije naročito optimističko – očekivanja su skromna i ne vidi se značajno poboljšanje situacije na kratak rok. Perspektive su posebno obeshrabrujuće u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. Glavni problem se ne vidi u domenu tražnje. Smatra se da, pre svega, ograničenja vezana za ponudu stoje na putu investicijama i privrednoj ekspanziji. U poslovnim krugovima regiona generalno postoji podrška regionalnoj integraciji. Veruje se da komercijalne, trgovinske veze me đ u zemljama regiona treba ojačati. Visoki trgovinski deficiti većine članica CEFTA izgleda da ne utiču na opštu pozitivnu ocenu njene uloge. Prilikom angažovanja stranaca, bilo da su iz regiona ili van njega, izgleda da nema dovoljno iskustva u poslovnom sektoru. Veruje se da bi, u tom pogledu unapre đ ivanje regionalnog tržišta radne snage doprinelo poboljšanju stanja.

15. U većini, firme nisu dovoljno inovativne ili internacionalizovane i ne koriste u većoj meri moderne komunikacione tehnologije u trgovini i platnim transferima. Poslovni ljudi prvenstveno ističu problem putne mreže i neophodnost njenog unapre đ ivanja, dok se slabosti železničkog transporta vide kao još mnogo teži problem. Mada postoji razumevanje da je zaštita životne sredine važna, nema indicija da je to prevedeno u odgovarajuće politike, propise i neophodne investicije. Nema mehanizama da se mobilišu investicije koje bi bile usmerene u tom pravcu, što je tipično za javna dobra i sve što je vezano za eksternu ekonomiju kod poslovnih delatnosti. Poslovni ljudi smatraju da je javna uprava suviše skupa. Tako đ e, opšta je pritužba da gotovo ne postoji input biznisa prilikom pripreme zakona i politika koje se na njega odnose. Opšti je zaključak da je u čitavom regionu potrebna obuhvatna i održiva regionalna politika usmerena ka EU kako bi se ubrzali privredni rast i razvoj.

16. BALKANSKI BAROMETAR Indeks raspoloženje javnog mnjenja (scale from 0 to 100) *This designation is without prejudice to positions on status, and is in line with UNSCR 1244 and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence.

17. BALKANSKI BAROMETAR Balkanski indeks raspoloženja poslovnih ljudi (scale from 0 to 100) *This designation is without prejudice to positions on status, and is in line with UNSCR 1244 and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence.

18. BALKANSKI BAROMETAR Koja su dva najvažnija problema po Vašem mišljenju? *This designation is without prejudice to positions on status, and is in line with UNSCR 1244 and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence.

19. 6. Preduzetnice za novo doba: Nove mogućnosti za oživljavanje privrede u regionu Privredna komora Srbije, 25-26.09.2015. Zaključci me đ unarodne konferencije udruženja poslovnih žena i preduzetnica 1. Neophodno je i opravdano zajedničko delovanje udrženja poslovnih žena i preduzetnica na regionalnom nivou kako bi se poboljšalo preduzetništvo žena i rezultati ženskog biznisa. 2. Kako bi se obezbedilo njihovo zajedničko delovanje treba formirati Mrežu udruženja žena preduzetnica Jugoistočne Evrope (South East Eauropean Network of Associations of Women Entrepreneurs – SEE NAWE) koje bi se bavilo: – definisanjem zajedničkih tema za javni zagovaranje na regionalnom nivou; – formiranjem baze podataka – sektorskih klastera preduzetništva žena u regionu; – poslovnim povezivanjem; – razmenom iskustava i dobre prakse; – osmišljavanjem zajedničkih akcija; – delovanjem ka vanregionalnim (prvenstveno evropskim) partnerima i donatorima; – zajedničkim apliciranjem za regionalne projekte iz domena razvoja preduzetništva žena; – odre đ ivanjem partnera godine (Nemačka, Italija, Turska, SAD itd.) - odgovarajuće zemlje koja bi svojim iskustvom doprinela unapre đ ivanju infrastrukture za razvoj ženskog biznisa na regionalnom nivou.

20. 3. SEE NAWE ima za cilj: – obezbe đ ivanje lične i porodične egzistencije članicama asocijacija koje konstituišu ovu regionalnu mrežu; – privredni rast i povećanje zaposlenosti; – afirmisanje regionalnih dobavljačkih lanaca; – afirmisanje alternativnih vidova finansiranja; – razvoj i promovisanje inovacija i ulaska ženskog biznisa u nove oblasti ekonomije. 4. Regionalna mreža će se prvenstveno oslanjati na: – preduzetničke asocijacije i asocijacije poslodavaca; – komorske sisteme; – banke, fondove, me đ unarodne finansijske institucije i fondove EU, budžetsku podršku, donatore; – zakonodavnu vlast; – izvršnu vlast; – medije.